Predstavljanje članova

Pravila foruma, predlozi, sugestije i kritike, uputstva za rad na forumu i slično.

Pravila foruma

Ukoliko imate potrebu da kontaktirate Administratora foruma pišite na mail: muzikaharmonike@gmail.com
Korisnikov avatar
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 771
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Lokacija: Cuprija
PostPoslato: 30 Okt 2010, 00:09
Primetio sam da na forumu ne postoji ova tema i cini mi se da BAS fali.
Znaci - nije obavezno, ali nije lose da se upoznamo i svako od nas kaze po nesto o sebi. Naravno svi podaci koji se kazu ovde bi trebalo da su istiniti. Ukoliko neko ne zeli nesto da se zna o njemu - bolje je da to ne kaze, nego da kaze i slaze.
_________________________________________________________________

Evo pocecu od sebe. Zovem se Mića.
Kao sto se i vidi sa mog profila - imam 54 godina (mator do bola), ali mlad sam duhom, a i radim takav posao da se druzim sa mladim ljudima, pa valjda vazi ono - sa kim si, takav si.
Ozbiljno - radim kao profesor u jednoj srednjoj skoli i cini mi se da sam omiljen medju ucenicima, jer ako nekom ne mogu da pomognem, sigurno necu ni da mu odmognem.
Volim posao koji radim i zbog toga to i radim.

Sto se tice harmonike - poceo sam jos u osnovnoj skoli (2. razred) sa klavirskom harmonikom od 12 basova i to iz inata. Naime, moj tadasnji ucitelj mi je dao 2 iz muzickog, a kad ga je moj pokojni otac pitao zasto - dao je obrazlozenje, pa on je antitalenat za muziku i, eto, morao je.
E, tada moj otac mi kupuje harmoniku i zajedno pocinjemo da je ucimo (moj otac je nekada u detinjstvu svirao harmoniku dugmetaru - dijatonku).
I mic po mic u 5. osnovne pocinjem da sviram u seoskom KUD-u, pocinju priredbe, igranke i pocinje moje samouko ucenje harmonike u nekim amaterskim vodama.
Note su za mene u to vreme bile bauk.
U drugom razredu gimnazije uclanjujem se u estradu. Oni organizuju neku vrstu vecernje muzicke skole u kojoj organizuju sve tadasnje kafanske muzicare u cilju muzickog opismenjavanja i ja zajedno sa njima, kao najmladji, zavrsavam tu skolu za dve godine (rang nize muzicke skole) i dobijam zvanje - muzicar.
U medjuvremenu svirao sam razne instrumente i to neke iz znatizelje, neke iz nuzde, tako da pored klavirske harmonike znam dosta instrumenata da sviram (prilicno uspesno) - dugmetaru, bas, solo i ritam gitaru, klavijature, bubnjeve i td...
Sve ovo svirao sam i profesionalno, ali nikad nisam samo od toga ziveo, posto sam uvek imao drzavni posao sa fakultetom, a ovo mi je bilo dodatno zanimanje.

E, a onda u mojih oko 35 godina pocinjem da radim u SUP i oni mi zabranjuju bavljenje muzikom - kazu, da ne mogu da sviram kriminalcima i da ih hapsim.
Od tada, znaci, poslednjih 20-tak godina ne bavim se profesionalno muzikom, ali sam se vratio harmonici kao prvoj ljubavi (prva ljubav zaborava nema ...) i negujem je onoliko koliko mogu.
Trenutno sviram na skalinoj harmonici od 120 basova Sumadija (dekli - orao, staklici) imitacija Dallape, koja je stara oko 40 godina i na kojoj je promenjena komletna klavijatura pre 10-tak godina. Harmonika je cetvoroglasna (bason i klarinet u kabini) i prilicno dobro zvuci.
Evo kako sad izgleda:

Slika

A evo kako je izgledala 1970. godine

Slika

Mozda sam bio malo opsirniji, ali mi se svasta u zivotu izdesavalo (samo mecke nisam vodio), a imam i dooooosta godina, pa je ovo onaj minimum, kojim sam vam se predstavio.

Pozdrav i sad bih zeleo vas da cujem.
Poslednji put menjao micha56 dana 11 Dec 2010, 15:20, izmenjena 2 puta
- i uspesni grese, ali nikad ne odustaju -
Korisnikov avatar
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 771
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Lokacija: Cuprija
PostPoslato: 03 Nov 2010, 00:03
Sta je.
Niko ne zeli da se predstavi.
Pa zar je moguce??????

Ej, ne boli ni malo. Pa nije to injekcija ....
- i uspesni grese, ali nikad ne odustaju -
Korisnikov avatar
96 basova
96 basova
Postovi: 97
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 06 Nov 2010, 15:31
evo ja cu

Zovem se Ivan, prezime nije bitno. Nadimak mi je Tesla. Imam 14god, idem u 8 razred, nagodinu u srednju. U harmoniku sam se zaljubio kad sam gledo slike i vidio kak je tata nekad sviro i tako sam se jednostavno zaljubio u harmoniku. I onda sam navaljivo da mi kupi djed harmoniku, a bio sam mali pa mi je iz njemačke doneso Hohnericu 8basova i još ju imam kao upomenu i tako. Nisam imao mogucnosti da dobijem harmoniku, pa sam ceko sve do petog razreda, kada se opet probudila ljubav prema harmonici i tako da sam onda dobio klaviajturu sta nisam htio, ali poslozilo je za prve korake. I onda sma preko susjeda doso do jenog covjeka kojem smo slagali pc i srpijatelji se s njima jako i on to vece kaze imam ja harmoniku, a kod njih niko nesvira nista pa mi ju je na kraju posudio. I tako sam ja od nove godine..znaci 1.12010 poceo polako svirati harmoniku i tako sve do 9.8 dok nisam poceo ici na isntrukciej kod covjeka koji je nekad radio u glazbenoj školi. Sad covjek radi doma privatno. Ima nas sve ukupno 21 ili 22 ucenika. I sretna vjest prosli mjesec, mi je tata kupio harmoniku, Royal Standard 120basova 11+4r crne boje, harmonika ima i seriski broj ugrabiran, nebi tu harmoniku kupili da niej zano kakava je, covjek kad ju je kupio on ju je jos nekad odmah drugi dan sviro. Eto to bi bilo to, ako koga zanima jos nesto neka slobodno pita . Živili ..
Korisnikov avatar
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 771
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Lokacija: Cuprija
PostPoslato: 06 Nov 2010, 21:42
Tako brate.
Hvala Bogu da je krenulo.

@harmonikaš_ivan - jel da da nije nista bolelo.
Tako treba - da se malo bolje upoznamo i vidimo gde smo i sta smo.
Ja verujem da na ovom forumu ima i pocetnika i iskusnih "vukova" harmonike.

Pa tu smo da se pomazemo i - sto je najvaznije - slobodno VOLIMO HARMONIKU do mile volje - ali lepse je kada znate sa kim delite tu ljubav prema harmonici.
Zar ne.

Pozdrav i samo tako nastavite.
- i uspesni grese, ali nikad ne odustaju -
Korisnikov avatar
96 basova
96 basova
Postovi: 97
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 06 Nov 2010, 22:02
ma nije nsita boljelo, jedino sta je zeznuto malo vise pisanja..ali nije ni to problem..malo covjek ponovi gramatiku i tako...
Korisnikov avatar
120 basova
120 basova
Postovi: 205
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Lokacija: Šabac
PostPoslato: 14 Nov 2010, 17:17
E pa da se i ja predstavim..... :)
Zovem se Mladen Isaković, iz Šapca, ’76. godište. Muziku volim od kada znam za sebe. Krenuvši u osnovnu školu, učiteljice su primetile da imam talenat za muziku, i terale su me da upišem muzičku školu, što sam i sam želeo, međutim, tada sam bio u fazonu da želim da sviram gitaru; otac je pristao na muzičku, ali za gitaru nije hteo da čuje, samo harmonika je dolazila u obzir. Kaže „neću da mi sin bude ludak k’o oni čupavci rokeri“ :D Slika , a ni da mu sin bude drugi u orkestru nije želeo. Ja tada nisam želeo da učim harmoniku, i na tome se završilo, nisam upisao muzičku. Kasnije, kroz osnovnu školu, na jednoj svadbi u jednom selu, lokalni seoski harmonikaš koga smo svi znali, seo da ruča, ja seo do njega, i gledam onu harmoniku, on mi reče da je uzmem (znao je da sam talentovan, budući da sam jednom učestvovao na takmičenju pevača amatera, bio 3. mesto, a bio sam tek pred polazak u 4. razred osnovne), ja je uzeh u ruke, pokazao mi je skalu, naučio sam iz prve, čak i prstored. Rekao mi je da je šteta da ne učim da sviram, i rekao mom ocu da mi odma’ uzme harmoniku, on se složio, naravno, čim ja pristanem. Ja se tu zainteresujem, ali nisam odmah odlučio da sviram. Tek par dana kasnije, u prepirci sa jednim drugarem, koji je bio viši od mene, i imao duže prste, on meni kako su važniji za svirku duži prsti, a ja da je najvažniji sluh i talenat, iz inata sednem na motor, i odem kod čika-Slobe (tog harmonikaša) kući, da vidim sa njim oko toga. On mi ponovo da harmoniku, pokaže mi par trilera, pa da pogađam tonove (ono, da li imam sluha) i reče mi da obavezno kupim harmoničicu, ići će on sa nama u Beograd da odaberemo neku za mene, ja otidoh kući, rekoh ocu da želim da učim da sviram, i tako je sve počelo – praktično iz inata tom drugu :D.
Dva dana kasnije, otišli smo u BG i kupili harmoničicu marke Skala, 120 basova, crna dugmetara. U povratku kući, ja sam svirucao na zadnjem sedištu, i već samostalno pohvatao „marš na Drinu“, onako iz glave. Tada počeh da učim kod tog čika-Slobe celo leto, naučio sam 15-20 stvari kod njega. Negde pred kraj leta, upoznah se sa drugarom koji je išao u istu školu, a 3 godine stariji od mene. Njegovo ime je Aleksandar Bogdanović, on je kasnije, 1999. godine osvojio, tj. pobedio u SokoBanji na takmičenju. On me je, kad se sretosmo, odveo kod sebe kući, čuo da sam počeo da sviram, i da mu pokažem šta znam. Ja sam odsvirao kako-tako tih par stvari što sam naučio, a onda je on uzeo harmoniku. Već tada, 90-te, kad se upoznasmo, Aca je jako dobro svirao, imao odličnu tehniku, brzinu, sve što odlikuje majstora, i ja sam tek tada shvatio gde mi je mesto, i kako se svira. On je učio još uvek kod čika Ace Krnjevca, i pozvao me da i sam krenem sa njim zajedno kod Krnjevca da učim da sviram, da ovo kako sam počeo nije baš najbolje, nepravilan prstored, i netačno sviranje basova, i da je prava stvar početi učiti kod pravog pedagoga i majstora. Elem, početkom septembra, Aca je odveo mene i moga oca kod Ace Krnjevca, on nas je primio, dao mi harminičicu neku da mu pokažem šta znam, ja sam odsvirao par kola što sam naučio, onda je čika Aca rekao da imam talenta, smisla, i da će me primiti da učim kod njega, ali da sve što sam do tada naučio moram da zaboravim, i da to više na taj način ne sviram. I tako sam počeo od početka kod Ace Krnjevca, kod koga sam išao 2 puta nedeljno godinama sa Acom zajedno. Prilično mi je dobro išlo, Aca je već tada krenuo po takmičenjima, ja sam išao isprva da gledam, i da ga bodrim. Tada sam se upoznao sa drugom stranom medalje, mućkama, podvalama, nameštanjima takmičenja, svađama, prepirkama, itd. Elem, kad sam počeo da idem po takmičenjima i sam, kad sam bio spreman, ne možda baš za pobedu, već da nastupim i savlađujem tremu za kasnije, bio sam junior, trebalo je da sviram u SokoBanji u juniorima, i u duetu sa Acom Bogdanovićem, koji je tada bio u vojsci, njega ne pustiše, ja uđem u polufinale, prođoh i u finale, ali na finalno takmičenje nisam otišao; pao sam sa motora, povredio kičmu i zaglavio u bolnicu. Nisam ništa slomio, ali sam povredio kičmenu moždinu, koja je otekla i izazvala oduzetost nogu. Elem, da ne dužim, proveo sam par meseci u kolicima, nakon toga 2 godine na štakama. Taj period želim da zaboravim, jer je bio dosta mučan, ali sam nešto i naučio, a to je da više nema pomoći od mame i tate, ako želim da hodam, moram da „propišam majčino mleko“, što se kaže, da stisnem zube kad je najteže i tad najviše da dam. Tada sam konačno odrastao, i to što sam naučio u tom periodu, i danas me vodi. Žestoko sam vežbao, ustao, i povratio svu fizičku sposobnost koju sam bio izgubio. Po povratku iz bolnice, vežbao sam harmoniku ponovo, nakon nekoliko meseci pauze, ali sedeći, budući da nisam mogao da hodam bez štaka, tada. Elem, krajem 90-tih, kad sam fizički ozdravio, bio sam ponovo bio spreman za SokoBanju, planirao sam ići na pobedu, vežbao sam 8-10 sati dnevno već par godina. Međutim, otac se razboleo, te sam bio sprečen da odem na takmičenje, pa sledeće godine baš negde pred takmičenje umre deda, pa ne odoh, onda, počelo je i lutanje, ženske, rat... u neko vreme, počeh da se bavim računarima, prilično ozbiljno, uz strica koji je imao firmu. Tad poče ona navala turbofolka, pesama i refrenima od 5 tonova, upoznao sam i taj svet estrade, i iskreno, zgadio mi se taj svet. Nisam sebe video tu, ali nikako. Bilo je i nekih porodičnih problema, i nikako da odem na takmičenje, mada sam i dalje vežbao. Seka i Indira glavne pevaljke, i nekako izgubim volju za muzikom, zaljubim se, počeh da zarađujem, Aca već pobedio tamo, ja hoću-neću, i prođe vreme, ne otidoh. Hteo sam ići tamo 2004-2005 godine, al’ već 3 banke, mrzelo me da odem tamo, neki klinac od 18 godina da pare i pobedi me, i tako nikada nisam pobedio u Sokobanji. Imao sam par nastupa na TV, ništa zapaženo, uglavnom par lokalnih stanica; nisam nešto mnogo tezgario, tad i nije bila neka kinta, već počeli svi da uzimaju sintisajzer aranžer i pevaljku, da ne plaćaju ceo orkestar, i mogao sam samo da tezgarim po svadbama (bilo je par puta sa Acom i njegovim orkestrom po Nemačkoj i ovde), a to nisam baš mnogo voleo. Sviraš svakakvim ljudima, elem, ispričaću jedan detalj iz Nemačke. Elem, nakon jedne svirke, dođe neki crni kadilak pred kafanu-diskoteku, kako hoćete, izađoše 2 lika, tamnije puti, zamoliše mene i njega da odemo sa njima do njihovog ciganskog kralja, kako rekoše, da mu malo sviramo na uvo, mi ajd pristadosmo, otidosmo sa njima, jedna velika kafana, ali mnogo dobro opremljena, pitanje je da li je to kafana za goste ili samo za njega :) Elem, taj lik sedi za stolom, nama dadoše stolice, sedosmo i počesmo da sviramo, on jede, ima jedno 170 kila sigurno, onda sedi, puši, sluša i gleda nas, ništa ne govori; povremeno dođe neki njegov, sa strane mu nešto šapne na uvce, on samo klimne, ovaj ode, dođe drugi, šapne, on klimne, sve tako. Svirali smo jedno sat, možda malo jače od toga, dođe opet onaj što nas je vozio, kaže „gazda vam zahvaljuje, možete da se spakujete da vas odvezem“; ja iskreno, jedva sam čekao da zbrišem, nije mi baš bilo prijatno, kao da sviram za nekakvog „kuma“ ili slično. Doveze nas čovek pred hotel, i dade nam obojici po koverat, reče hvala, mi izađosmo, on ode. Kad uđosmo u sobu, otvorismo koverte, a u njima po 3000 evra, i meni i njemu :D Svašta, rekoh, nisam mog’o da verujem.
Elem, svirao sam i dalje, vežbao, upoznao sam i svirao sa mnogim harmonikašima, od kojih i nekim pobednicima Sokobanje, recimo pomenuo bih Aleksandra Stanojevića, pobednika Sokobanje 91-ve valjda, zatim Dragana Todorovića – Žvakca, koji je pobedio sledeće godine, upoznao sam Boru Dimića, Goran Mihailović, pobednik valjda 97-me mi je i dan danas jako dobar drug, sa Acom Bogdanovićem sam kao sa bratom, mada se ređe viđamo, on je sad u Nemačkoj, ne bavi se muzikom, osim što ima učenike, ali radi neke druge stvari tamo, stalo i tamo sve.
Budući da sam već odužio puno, završiću time da i dalje sviram, ali uglavnom samo u svom društvu, novac imam od administracije unix i linux mreža, što sam završio, tako da mi tezgarenje nije potrebno. Volim sa društvom da zasviram, ta neka moja ekipa obožava kad uzmem harmoniku, često, bar jednom u 10 dana napravimo tako neki događaj, roštilj, kotlić, sač, i onda ostanemo uz pesmu do zore. I sam kod kuće zasviram, za svoju dušu, kad god imam vremena, ali od profesionalnog bavljenja muzikom sam odustao. Muzika je divna, pogotovu kad dođeš do nivoa da je osećaš, razumeš, da možeš da improvizuješ na različite načine svaki put, ali taj svet estrade, košta mnogo i živaca i novca i zdravlja, mnogo je loših i sujetnih ljudi tamo, siguran sam, više nego u bilo kojoj drugoj profesiji, svi te tapšu po ramenu kao brata, ako osete da mogu da te iskoriste, a onda su u stanju da te šutnu kao poderanu cipelu. Možda će zvučati malo tužno ovo što napisah, ali verujte, uopšte nije. Najlepše je kad zasvirate opušteno, uz neko svoje društvo, kad to radite iz uživanja, a ne da time morate da se bavite da biste zarađivali. Nekada sam zamišljao, kao mlađi, kad pobedim u Soko Banji, pa snimim ploču, pa se pojavljujem na televiziji, bla-bla.... verujte mi, kad pogledam iz današnje perspektive, uopšte mi nije žao što nije bilo tako. Upoznao sam i tamnu stranu tog sveta, i odlučio da taj svet nije za mene. Sviram za sebe, svoju dušu, za neke drage ljude sa kojima živim i sa kojima se družim, i uživam u tome :)

....nadam se da vas nisam udavio..... Slika
Korisnikov avatar
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 771
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Lokacija: Cuprija
PostPoslato: 14 Nov 2010, 20:54
Bravo Mladene. Nisi nas udavio.
Samo cu da primetim jednu stvar - mnogo nam je slican pocetak bavljenja muzikom (inat), zelja za slavom (u pocetku) i kasnije bavljenje muzikom iz hobija i uzivanja. Obojica imamo (hvala Bogu Gospodu) drugi izvor prihoda i ne moramo da "zivimo od muzike".

A sta je sa onima, koji imaju samo muziku i, da tako kazem, ne znaju nista drugo da rade? Jadna li im dusa - sa nase tacke gledista. Ili nije bas tako.....

Pa naisli su losi dani u svim sferama zivota, a ne samo u muzici.

I jos nesto - neverovatno, ali ja nisam uspeo da nadjem ni jedan jedini video snimak na net-u na kome Aleksandar - Aca Bogdanović svira nesto. Jedino ima podatak da je pobedio 1999 god na Sokobanji i ... CVRC. Nema nista vise. Jel mozes ti nesto da nadjes ili izbacis, cisto da ga cujemo i vidimo ...

Pozzzzz.
- i uspesni grese, ali nikad ne odustaju -

Nema harmoniku
Postovi: 2
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 22 Nov 2010, 19:09
iz rijeke sam i drago mi je da sam nabasao na ovaj forum.
Imam 28 godina i nazalost tek sam sad poceo uciti svirati jer si prije nisam mogao priustiti harmoniku iako sam imao veliku zelju
Korisnikov avatar
120 basova
120 basova
Postovi: 205
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Lokacija: Šabac
PostPoslato: 22 Nov 2010, 19:14
micha56 je napisao:Bravo Mladene. Nisi nas udavio.
I jos nesto - neverovatno, ali ja nisam uspeo da nadjem ni jedan jedini video snimak na net-u na kome Aleksandar - Aca Bogdanović svira nesto. Jedino ima podatak da je pobedio 1999 god na Sokobanji i ... CVRC. Nema nista vise. Jel mozes ti nesto da nadjes ili izbacis, cisto da ga cujemo i vidimo ...

Pozzzzz.


Pa i nema, koliko znam. Ima on neke audio snimke, i to nekih nastupa sa svojim orkestrom. Verovatno ima nekih audio kaseta od ranije dok je vežbao, ko zna gde je to. Ja sam imao nešto slično, al' te audio kasete ko zna 'de su, imam nešto samo na fonu, loš kvalitet zvuka, jbg :(
A to što ima sa orkestrom mu je na CD-ima, videću kad dođe da uzmem i prekopiram to, pa ću onda nešto i okačiti.
Korisnikov avatar
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 771
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Lokacija: Cuprija
PostPoslato: 22 Nov 2010, 20:07
@MladenIsakovic

Ma izbaci na YouTube pa pusti link (ili embed).
Pa steta je da od jednog pobednika iz Sokobanje ne postoji ni jedan jedini snimak na net-u, a od raznoraznih budala i umisljenih muzicara i harmonikasa - koliko hoces.

Mladene obavezno ispravi tu nepravdu.

Pozzzz.
Poslednji put menjao micha56 dana 12 Dec 2010, 15:39, izmenjena samo jedanput
- i uspesni grese, ali nikad ne odustaju -
Sledeća

Povratak na Vezano za forum

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

       
Zabranjeno je kopiranje tekstova sa Foruma. MuzikaHarmonike.com zadržava autorska prava nad svim tekstovima objavljenim na Forumu!