• NOTNA LITERATURA
  •  
    slika
     

Tambura i sve o tamburi za tamburase

Gudački i trzalački instrumenti: violina, gitara, kontrabas, tamburica...
Avatar
Fado
48 basova
48 basova
Postovi: 54
Učlanjen: 27 Avg 2011, 21:46
Kontakt:

Re: Sve o tamburi za tamburase

Post od Fado » 18 Nov 2011, 13:28

Srdjanko je napisao:Nema na čemu.
Ako već preuzimam muziku ostalih članova, red je da i ja dodam nešto ;)
Izuzetno dopadljiv post - svaka cast :jdishddf:
Kad bi svi koji imaju po nesto sto nije ovde postavljeno razmisljali kao i ti kud bi nam bio kraj :depkvk:


http://fado.clictopic.com/u2

Avatar
Srdjanko
96 basova
96 basova
Postovi: 119
Učlanjen: 02 Maj 2011, 17:48

Re: Sve o tamburi za tamburase

Post od Srdjanko » 18 Nov 2011, 13:55

Vaistinu, gde bi nam bio kraj
:depkvk:



Avatar
accordionist
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 482
Učlanjen: 01 Jan 1970, 01:00

Re: Sve o tamburi za tamburase

Post od accordionist » 01 Dec 2011, 23:06

Još malo o tamburama:

VRSTE TAMBURA

Prim (bisernica) - E instrument
slika


Basprim (brač) - A instrument
slika


Kontra (bugarija) - E instrument
slika


Čelo - A instrument
slika


Bas (begeš) - a instrument
slika



Avatar
accordionist
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 482
Učlanjen: 01 Jan 1970, 01:00

Re: Tambura i sve o tamburi za tamburase

Post od accordionist » 16 Feb 2012, 17:22

OBLIK I VRSTE TAMBURA VOJVODJANSKOG SISTEMA
Iz knjige "Vojvodjanska tambura" Sava Vukosavljev

Tambure vojvodjanskog (sremskog) sistema su u pocetku imale kruskoliki oblik, koji se poceo krajem XIX i pocetkom XX veka menjati u gitarasti, i koji je nakon prvog svetskog rata preovladao. Tako su danas u upotrebi iskjucivo tambure "gitarastog" oblika.

Da bi se zadovoljile potrebe skupnog (orkestarskog) muziciranja, grade se tambure razlicitih velicina. U orkestrima vojvodjanskog (sremskog) sistema zastupljeni su: bisernice, bracevi, cela, bugarije (kontre) i basovi.

Bisernica (prim) "E", je najmanji tamburaski instrument. Gradjen je najcesce iz jednog komada drveta, no u novije vreme gradi se posebno vrat (hvataljka), a posebno trup (korpus), koji moze biti kopan i1i n?cinjen od lepljenih dasaka. Ukupna duzina bisernice je od 621-637 mm. Duzina trupa (korpusa) je 222-234 mm. Najveca sirina trupa je 135-148 mm, a najveca visina okvira trupa 33-40 mm.

Za izradu trupa i vrata upotrebljava se drvo: javora, klena, kruske, sljive, visnje, duda, oraha i dr. Gornja daska (glasnjaca) se pravi najcesce od smrekovine ili jelovine. Debljina glasnjace iznosi 2-3 mm. Vrat (hvataljka), je konusnog oblika sa zasecenom gornjom stranom, n? koju se lepi tanka daska debljine 2-3 mm od tvrdog drveta ( oraha i1i bagrema). Glava je u obliku lire sa ugradjenim mehanizmom za zatezanje zica.

Bisernica ima pet zica od kajih su dve prve udvojene. Stimuju se (ugadaju) na tonove: e2-h1-fis1-cis1. Tonska lestvica je hromatska i obuhvata tonove od cis1-e4. U tamburaskim orkestrima se upotrebljavaju dve do tri bisernice (prvih, drugih i trecih). Druga se zove jos i primterc. U vecim orkestrima se upotrebljava vecii broj I, II i III bisernica.

Deonice bisernica se pisu u violinskom kljucu, no radi preglednijeg i lakseg citanja za oktavu nize od onoga kako stvarno zvuci.



Brac (basprim) "A", je nesto veci od bisernice (prima). Trup (korpus) mu je u obiiku gitare i sastoji se od okvira, donje i gornje daske. Okvir i donja daska se izradjuju najcesse od javora, ali ih ima i od drugog drveta kao i kod bisernice. Gornja daska je takode od smrekovine ili jelovine. Vrat (hvataljka) je konusnog oblika, gradjen najcesce od istog drveta kao i trup i nasadjen je na njega. Gornja strana vrata je zasecena, a preko nje je zalepljena daska debljine 2-3 mm, od tvrdog drveta (najcesce ebanavine ili oraha).

Ukupna duzina braca je 880-900 mm. Duzina trupa iznosi 392-399 mm. Najveca sirina mu je 280-297 mm, a najveca visina okvira trupa 59-69 mm. Debljina gornje daske iznosi 2-3 mm. Giavn je u obliku polulire.

Brac (basprim) "A", ima pet zica od kojih su prve dve udvojene. Stimuje se na tonove. a1 - e1 - h - fis. Tonska lestvica je hromatska i obuhvata tonove od fis-cis2.

U orkestrima se upotrebljavaju dva braca "A". Drugi se zove jos i basprim terc. U vecim orkesirima se, naravno, upotrebljava veci broj i prvih i drugih braceva. Njihove deonice u partituri se pisu u violinskom kljucu, a zvuce kako je napisano.


Brac (basprim) "E", je slican bracu (basprimu) "A", ali je od njega znatno veci. Trup, vrat i glava se grade isto kao i kod braca (basprima) "A" i od istog ili slicnog drveta.

Ukupna duzina instrumenta je 970-975 mm, a duzina trupa je 430-452 mm. Najverca sirina trupa je 312-315 mm, a najveca sirina okvira trupa je 66-70 mm. Debijina gornje daske iznosi 2-3 mm.

Broj zica je isti kao i kod bisernica (primova) i braceva (basprima) "A", a stimuje se na tonove: e1-h-fis-cis. Tonska lestvica je takodje hromatska, dok opseg obuhvata tonove od cis- fis2.

U orkestru se upotrebljava jedan brac "E", dok ih u vecim orkestrima ima srazmerno vise. Njegova deonica se u partituri pise u violinskom kljucu i zvuci kako je napisano.


Bugarija (kontra) "E", je nesto veca od braca "E", ali je istog oblika, a i gradi se od istog materijala i na isti nacin. Ukupna duzina instrumenta je 1.020 - 1.040 mm. Duzina trupa iznosi 466-490 mm. Najveca sirina trupa je 350-384 mm, a najveca visina okvira trupa 83-86 mm. Debljina glasnjace je 2-3 mm. Ima pet zica od kojih su prve dve udvojene. Stimuje se (ugadja) na tonove e1-h-gis-e (akord E-dura). Tonska lestvica je hromatska i obuhvata tonove od e - fis2.

Bugarija ima veoma znacajnu ulogu u orkestru. Ona je pretezno harmonsko-ritmicki instrument, ali joj se moze (narocito u manjim sastavima) poveriti i melodijska uloga. U manjim orkestrima se upotrebljava jedna, a u vecim vise njih.
U cilju boljeg zvucanja orkestra i prosirenja njegovih harmonskih mogucnosti u vecim orkestrima se najcesce upotrebljavaju jedna E i jedna A bugarija.


Bugarija (kontra) "A", je slicna celu, a i gradi se od istog drveta i na isti nacin. Ima cetiri zice, koje se stimuju na tonove: a-e-cis-A.

Deonice bugarija se u orkestarskim partiturama obelezavaju na vise nacina:
- upisivanjem pojedinih tonova akorda (u violinskom, odnosno bas-kljucu);
- sifrovanim harmonijama;
- simbolima.


Chelo je istog oblika kao i bracevi, ali je od njih znatno vece. Glava mu je u obliku puza. Trup (korpus), vrat (hvataljka), gornja i donja daska na trupu, grade se isto kao i bracevi, a koristi se i isti materijal.

Ukupna duzina instrumenta je 1.055-1.085 mm. Duzina trupa je 485-495 mm. Najveca sirina trupa je 360-380 mm, a najveca visina trupa 80-94 mm. Debljina gornje daske (glasnjace) je 2-3 mm. Ima cetiri zice koje su nastimovane na tonove a-e-H-Fis. Tonska lestvica je hromatska, a opseg obuhvata tonove od Fis-h1.

Deonica cela se u partiturama pise u bas-kljucu i zvuci kako je napisano.



Avatar
qwert
120 basova
120 basova
Postovi: 125
Učlanjen: 01 Jan 1970, 01:00

Re: Tambura i sve o tamburi za tamburase

Post od qwert » 21 Okt 2012, 23:40

Kada su u pitanju tamburice ne smemo zaobici kralja tamburaske muzike JANIKA BALAZ

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=FABIiKuu9SM[/youtube]



Avatar
srks69
120 basova
120 basova
Postovi: 273
Učlanjen: 07 Jan 2013, 13:31

Re: Tambura i sve o tamburi za tamburase

Post od srks69 » 07 Maj 2013, 10:42




Avatar
gitarista
Nema harmoniku
Postovi: 12
Učlanjen: 02 Maj 2011, 03:23

Re: Tambura i sve o tamburi za tamburase

Post od gitarista » 23 Maj 2014, 16:51

Bravo za temu.
Obilje informacija na jednom mestu, jako korisno

Neko je vec spomenuo Janiku Balasa a ja bih dodao jos jedno veliko ime iako je pevac u pitanju a to je Zvonko Bogdan kojeg uvek prate tamburasi

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=lQtGafayuiI[/youtube]


MENJAM ELEKTRICHNU GITARU ZA PLINSKU! :)

Odgovori