Sve o bubnjevima

Sa odredjenom i neodredjenom visinom tona: bubnjevi, vibrafon, daire...
Odgovori
Avatar
accordionist
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 471
Učlanjen: 01 Jan 1970, 01:00

Sve o bubnjevima

Post od accordionist » 08 Maj 2011, 01:00

Autor teksta je Aritonovic Marko Mare


Uvod:

Bubnjevi su jedan od najstarijih instrumenata u ljudskoj civilizaciji. Preko 6000 godina ljudi sviraju bubnjeve. Naravno da ti instrumenti su evoluirali do sada ali im je princip isti. Danasnji komplet bubnjeva su jedan od najvaznijih i medju najtezim instrumentima u popularnoj muzici. Bubnjevi su instrument koji zahteva rad sva cetiri ekstremiteta simultano, sto ucenje i sviranje kompleta bubnjeva cini veoma specificnim sa fizickog i posebno psihickog aspekta.
Sama konstrukcija bubnjeva je razlicita. Oni se mogu izradjivati od razlicitih materijala, kao sto su, drvo, metal, ratne plasticne mase (fiberglas), itd. U proizvodnji bubnjeva najcesce se koriste razne vrste drveta. Da napomenem da svaki set bubnjeva sadrzi i set cinela koje takodje imaju veoma dugu tradiciju. Cinele se proizvode preko 2000 godina.

Sastav kompleta bubnjeva (eng. Drum set)

slika

Na slici je prikazan komplet bubnjeva koji se sastoji iz vise elemenata. Skup raznih bubnjeva, cinela, itd. cine "komplet" ili "set" pa evo objasnjenja:
(napomena: precnik i dubina bubnjeva se oznacavaju u incima ( " ) 1" = 2.54 cm)

1. Dobos (eng. snare drum) je glavni bubanj u kompletu. To je i bubanj koji se najvise svira. Zajedno sa bas bubnjem i raznim cinelama daje osnovni ritam. Uglavnom se proizvodi od drveta i metala. Moze biti raznih velicina (precnika) i dubina ( velicine 10", 12", 13", 14",15", dubine 3¼", 4", 5½", 6½" 7", 8") standardna velicina je 14" x 5½"

2. Bas bubanj (eng. bass drum) je najveci bubanj u kompletu. Daje ritmu prijatne niske frekvencije i cvrstu ritmicku podlogu. Izradjuje se od drveta i svira se nogom. Njegove velicine su: 16", 18", 20", 22", 24", 26" u precniku, a dubine su 14", 16", 17", 18" Standardna velicina je 20" x 16" i 22" x 16"

3. Timpani (eng. tom toms) sluze za obogacivanje ritmova prelazima (brejkovima). Veoma vazan instrument pogotovo pri soliranju na bubnjevima. Takodje sluze za povezivanje muzickih fraza. Proizvode se od drveta, a velicine su sledece: 6", 8", 10", 12", 13", 14", 15", 16" a dubine su razlicite u odnosu na precnik. Posto ih ima mnogo, napisacu samo standardne velicine timpana koji se najcesce koriste. 10" x 8", 10" x 9", 12" x 8", 12" x 10" , 13" x 10", 13" x 11"

4. Indijaner (eng. flor tom) je takodje timpan samo vece dimenzije. Razlika prema obicnim timpanima je u tome sto indijaner stoji na svojim nozicama, tj. za njegovo postavljanje nisu potrebni razni stalci. Karakteristike su iste kao za timpane (eng. tom toms). Dimenzije su sledece: 14" x 14", 15" x 15", 16" x 16", 18" x 16" Standardna velicina je 16" x 16" i 18" x 16"

U sastav bubnjeva spadaju i razni elementi kao na pr. bongosi, rototomovi, oktobani, tam tamovi itd. Ovi elementi se redje koriste, te necu pisati o njihovim karakteristikama. Jednostavno, zajednicka uloga ovih elemenata je da upotpune (ukrase) ritam u zavisnosti od stila muzike koji se svira.


Cinele (eng. cymbals)

Kao sto sam pomenuo, svaki set bubnjeva sadrzi i set cinela. Takodje i cinele imamo raznih vrsta i dimenzija za razlicite namene. Glavna im je uloga da daju visoke frekvencije i samim tim upotpune ritam. Mnogim bubnjarima (kao i meni licno) su cinele omiljena tema za diskusiju. Proizvode se od raznih legura, rucno i automatizovano. Mnogi proizvodjaci cinela, formule svojih legura cuvaju u najvecoj tajnosti. Zajednicko za sve cinele je njihova anatomija. Znaci, svaka cinela se sastoji od zvona i tela (izuzev nekih modela poput flat ride koja nema zvono. Najcesce su kruznog oblika, ali postoje i modeli koji su sestougaoni, osmougaoni itd. Velicine su im takodje u incima.

Legure cinela:
CuSn20 - 80% bakra, 20% kalaja ili B20
CuSn12 - 88% bakra, 12% kalaja ili B12
CuSn8 - 92% bakra, 8% kalaja ili B8
CuZnMgAl - 69% bakra, 15% cinka, 15% magnezijuma, 1% aluminijuma ili FX9
CuNi12 - 88% bakra, 12% nikla ili NS12
CuZn63 - 63% bakra, 37% cinka ili MS63

Ovo su osnovne legure ali postoje i one koje, kao sto sam pomenuo, proizvodjaci drze u tajnosti.
Tabela osnovnih legura je napisana tako da nam predstavlja legure od kojih dobijamo najkvalitetnije cinele. Dakle, od najkvalitetnijih do manje kvalitetnijih.
Kao sto vidimo, sve cinele imaju bakar kao osnovnu komponentu.

1. Kontracinela (eng. hi-hat) je najglavnija cinela u kompletu bubnjeva. Sastoji se od jednog para cinela koje su okrenute jedna prema drugoj. Inace, ovaj instrument se najkasnije razvio. Svira se rukom i nogom (nogom je otvaramo i zatvaramo). Kreativnom upotrebom predstavlja veoma specifican instrument u sastavu bubnjeva. Osnovna uloga kontra cinele je daje visoke frenkvencije ritmu. Moze se svirati sa otvaranjem i zatvaranjem. Uglavnom je osnovni "brojac" ritma. Njene dimenzije su: 10", 12", 13", 14", 15". Standardna dimenzija je 14"

2. Rajd cinela (eng. ride cymbal) je vecih dimenzija i ima istu ulogu kao i kontracinela s tim sto rajd cinelu ne mozemo svirati nogom. Uglavnom se koristi radi promene "atmosfere" u ritmu. Cesto se svira i zvono rajd cinele. ( eng. bell). Takodje rajd cinelu mozemo koristiti kao kres cinelu radi dobijanja karakteristicnog zvuka. Postoje modeli rajd cinele bez zvona tz. "flat ride". Dimenzije su 18", 19", 20", 21", 22", 24". Standardna velicina je 20"

3. Kreš cinela (eng. crash cymbal) sluzi za akcentovanje u ritmu. Kao i sve cinele razlikuje se u dimenzijama i modelima. Dimenzije kreš cinele su 13", 14", 15", 16", 17", 18", 19", 20" Standardna velicina je 16"

4. Spleš cinela (eng. splash cymbal) je najmanja po dimenziji. Namenjena je za dobijanje kratkih akcenata i ulepsavanje ritma. Dimenzije su 6", 7", 8", 9", 10", 11", 12" Standardna velicina je 10"

5. Cajna (china cymbal) samo ime govori odakle nam potice ova cinela. Svrha joj je kao i kreš cinela. Ovu cinelu karakterisu njen oblik i zvuk. Dimenzije su joj sledece: 14", 15", 16", 17", 18", 19", 20", 21", 22", 24" Standardna velicina je 18"

6. Kravlje zvovo (eng. cow bell) je specifican instrument u sastavu bubnjeva. Ima istu ulogu kao i kontracinela i rajd cinela. Proizvodi karakteristican zvuk i najrasprostranjeniji je u latinoamerickoj muzici. Velicina zvona se meri po njegovoj dubini, a one su sledece: 4", 4½", 5", 5½", 6", 6½", 8" Razlikuje se po modelima i nameni.


Set bubnjeva sacinjavaju jos i razne vrste palica, metlica, batova, koza, pedala, raznih udaraljki, stalaka i jos mnogih dodataka. Gore su navedeni neki od osnovnih sastojaka jednog kompleta bubnjeva koji moze da varira na velicinu u zavisnosti od stila muzike koji sviramo. Najosnovniji komplet bubnjeva sastoji se od sledecih elemenata: bas bubanj, dobos, timpan, indijaner, kontracinela, rajd cinela, kreš cinela i zvono.

Avatar
accordionist
Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 471
Učlanjen: 01 Jan 1970, 01:00

Re: Sve o bubnjevima

Post od accordionist » 08 Maj 2011, 01:02

CINELE

UVOD

Cinele su instrumenti koji imaju veoma dugu istoriju. Proizvodnja cinela je pocela jos pre 2000 godina. Kineski i turski narodi su najstariji proizvodjaci ovog instrumenta, a takodje su veoma cenjeni u danasnjoj proizvodnji. Same cinele su veoma specifican instrument i upotrebljavaju se u mnogim muzickim situacijama, same ili u kombinaciji sa drugim udarackim instrumentima. Ovde cu vam opisati cinele koje se koriste u kombinaciji sa kompletom bubnjeva. Mnogim bubnjarima (kao i meni licno) su cinele omiljena tema za diskusiju. U samoj proizvodnji cinela ima mnogo tajni, posebno u njihovim legurama (sastavima samih materijala) od kojih se prave. Naime, mnogi proizvodjaci cinela kriju svoje formule legura u najvecoj tajnosti jer je sama legura najbitnija za njihov zvuk. Takodje da napomenem, da i samo oblikovanje osnovnog materijala je veoma bitan proces u samoj proizvodnji i ono dosta utice na zvuk cinela tj. finalni proizvod. Dosta faktora utice u proizvodnji cinela, krenuvsi od dobijanja legure, zatim njenog livenja, kovanja (oblikovanje), brusenja, poliranja itd. Sa razvijanjem ljudske civilizacije, razvijala se tehnika pravljenja cinela ali i dan danas mnogi proizvodjaci koriste tradicionalne tehnike za njihovo pravljenje, sto podrazumeva kompletnu rucnu izradu, kao sto su se izradjivale pre vise stotina godina. Dosta proizvodjaca koristi i kompletno automatizovanu proizvodnju na veoma preciznim masinama koje upravlju kompjuteri. Takodje se i kombinuju ova dva nacina izrade cinela.


LEGURE CINELA (materijali)

Dosta vrsta raznih legura (materijala) se upotrebljava u proizvodnju cinela. Ovde cu vam navesti najzastupljenije legure. Ne zaboravite da ima jos legura koje, kao sto sam vec napomenuo, proizvodjaci drze u najvecoj tajnosti.
Dakle, da krenemo

CuSn20 - 80% bakra, 20% kalaja ili B20
Standardna legura od koje dobijamo najkvalitetnije cinele. Ova legura se uglavnom obradjuje rucno, tj. do finalnog proizvoda, cinele se stize iskljucivo rucnim radom. Retki su proizvodjaci koji cinele od ove legure izradjuju na automatskim masinama. Cinele izradjene od B20 legure daju zvuk nesto nizih frekvencija od ostalih koje cu pomenuti kasnije. Veoma dobro zvuce u svim muzickim situacijama, kako u akusticnim uslovima, tako i u pojacalima opterecenoj muzici. Izuzetno se dobro uklapaju u sve muzicke stilove.

CuSn12 - 88% bakra, 12% kalaja ili B12
Takodje izuzetna standardna legura. Od nje dobijamo nesto manje kvalitetnije cinele u odnosu na B20 leguru. Izradjuje se rucno i automatski. Kao sto i u samoj njenoj formuli vidimo da je karakterise nesto visi procenat bakra u odnosu na predhodnu B20 leguru. Isto se dobro odrazava u svim muzickim situacijama i u svim muzickim stilovima. Zvuk koji daje cinela proizvedena od B12 legure slicna je kao i B20, samo sto daje nesto visi zvuk, tj. daje zvuk nesto visljih frekvencija od predhodne pomenute legure.

CuSn8 - 92% bakra, 8% kalaja ili B8
Je legura koja je najrasprostranjenija medju proizvodjacima cinela. Najvisi procenat bakra sadrzi upravo ova B8 legura. Takodje se cinele od B8 legure se izradjuju rucno i automatizovano. Profesionalne i poluprofesionalne cinele mozemo dobiti od B8 legure. Cinelu od B8 legure karakterise veoma visok zvuk i kao takva je veoma dobra u glasnim muzickim situacijama. Njene visoke frekvencije se veoma dobro "probijaju" kroz glasnu muziku i slusaocu pruzaju lep i cist ton.

CuZnMgAl - 69% bakra, 15% cinka, 15% magnezijuma, 1% aluminijuma ili FX9
Po mom misljenju, jedna od najkompleksnije legure je upravo ova FX9. Cak cetiri komponente su nam potrebne da bi dobili ovu leguru. FX9 legura ima najmladju istoriju, a uglavnom je proizvedena da bi se dobile cinele koje koristimo za odredjene muzicke stilove. Karakterise je veoma specifican zvuk i boja cinele dobijene od FX9 legure.

CuNi12 - 88% bakra, 12% nikla ili NS12
Od ove legure dobijamo cinele losijeg kvaliteta i zvuka. Iskljucivo automatska izrada smanjuje troskove izrade i samim tim i cenu finalnog proizvoda tj. cinele. Namena cinela od NS12 legure je iskljucivo za pocetnike i amatere. Zbog odredjenog procenta nikla koji legura NS12 sadrzi u sebi cinele proizvedene od nje su karakteristicne boje i naravno zvuka.

CuZn63 - 63% bakra, 37% cinka ili MS63
Legura od koje dobijamo cinele najlosijeg kvaliteta i zvuka. Namena cinela proizvedenih od ove MS63 legure je uglavnom namenjena pocetnicima i amaterima. Sama legura se iskljucivo automatizovano obradjuje zbog sto nizih troskova izrade. Samim tim mozemo zakljuciti o cemu je rec. Zvuk koji proizvodi cinela napravljena od ove legure nije zadovoljavajuci za profesionalnu upotrebu. Takodje vidimo da MS63 legura u sebi ima najnizi procenat bakra.

Ovo su osnovne legure ali postoje i one koje, kao sto sam pomenuo, proizvodjaci drze u tajnosti. Kao sto vidimo, sve cinele imaju bakar kao osnovnu komponentu. U tekstu o legurama sam pomenuo i zvuk koji dobijamo od njh ali takodje da jos jedanput napomenem da na zvuk finalnog proizvoda (cinele) ne utice samo legura od koje je proizvedena sama cinela. Tu sam naveo osnovne zvucne karakteristike legura. Sledeci korak u proizvodnji je oblikovanje (kovanje) same osnovne legure sto ima izuzetno veliki uticaj na zvuk.

Autor Aritonovic Marko Mare

Avatar
The Accordeon Player
120 basova
120 basova
Postovi: 200
Učlanjen: 05 Jun 2012, 17:00
Lokacija: Крушевац

Re: Sve o bubnjevima

Post od The Accordeon Player » 11 Jun 2012, 17:02

hvala ti accordionist za objašnjenje :jdishddf:
Harmonika je kraljica nad instrumentima

Odgovori