Omeksavanje dirki

[batadjero]

@ Koca. Moju sam radio 2 puta jer sam prvi put samo isao na eliminaciju trenja ( izmedju dirke i osovine, izmedju ceslja i dirke i izmedju filca i dirke). Opruge nisam dirao da ne bi oslabio dihtovanje. Dirke su bile primetno bolje ali jos uvek nisam bio zadovoljan pa sam drugi put oslabio i opruge ali dihtovanje se nije poremetilo i dobio sam savrsenu klavijaturu. Eto prijatelji zashto sam dao moj raniji komentar. Radi nekolicinu POZNATIH harmonikasha, mozda bi i trebalo da harmonika ima i samo jedno perce na plocici, zato shto oni sviraju samo na otvaranje meha harmonike, tako da federi tastature mogu da budu i o.o1 mm, samo koliko da vrate dirku.

hahha u pravu si Kiro :jdishddf:

[dugmetarac78]

Koca je napisao

mogao bi nastelovati da mu budu jednaki kako na otvaranje tako i na zatvaranje jer sam ja to uradio a pre toga mi je isto bila jaca na otvaranje

Koca ako ti nije problem da u par rečenica opišeš na koji način si to postigao, jer i mene to strašno zanima, pošto je obično lakše, tj. glasnije se čuje harmonika kad se razvlači, pa bih voleo znati kako da postignem taj balans. :jdishddf:

[restaurator]

Koca je napisao: "Tonovi jace rade na otvaranje mijeha, sto je normalno"

Sa tim se ne bih slozio, ako dozvolite. U pitanju je jedna iluzija! Objasnjenje:

Bas kuciste harmonike je tesko u prosjeku 5-7 KG. (naravno odnosi se na profi harmonike). Zbog mase bas kucista odnosno zbog djelovanja sile gravitacije, mijeh pada na dole i vec sam od sebe stvara unutra u mijehu vazdusni pritisak od npr. 100 Pa (Pascal) Ako harmonikas jos sa rukom prilikom razvlacenja mijeha vrsi pritisak od 300 Pa, imamo vec 400 Pa vazdusni pritisak u mijehu sto stvara glasnocu tonova 90 dB (decibel).
E sad, da bi se na skupljanje mijeha postiglo isto 90 dB harmonikas mora puno veci pritisak da vrsi na mijeh. Prvo mora da pobijedi silu gravitacije i da utrosi onih 100 Pa uzalud sto je na razvlacenje islo samo od sebe, zatim da postigne 400 Pa vazdusnog pritiska u mijehu sto je potrebno da bi se dobilo 90 dB (ovi brojcani podatci sluze samo kao primjer, u praksi ima naravno odstupanja) Znaci harmonikas je u praksi morao na razvlacenje da utrosi 300 Pa, a na skupljanje 500 Pa da bi se dobila ista glasnoca. Otuda nastaje utisak da oni tonovi koji rade na razvlacenje glasniji.
Sa izjavom "mogao bi nastelovati da mu budu jednaki kako na otvaranje tako i na zatvaranje" Koca je vjerovatno mislio na stelovanje zazora peraca, ali to je duga tema, osim toga nema veze sa jacinom tonova nego sa dinamikom!
Pozdrav.

[Koca]

Ima tu jos necega. Sta se cuje kada ne dihtuje dobro harmonika sem vazduha? Cuje se na zatvaranje meha da negde ispusta jos neki ton sem zeljenog gde je labava klapna a na otvaranje se ti rezidualni tonovi ne cuju. Drugo, da ako automat ne zatvara 100 o/o neke glasove opet se sistanje vazduha cuje na zatvaranje a na otvaranje ga nema ( ne mislim na totalan kvar gde se jasno mesaju tonovi nego na neprimetan). Znaci vazduh na zatvaranje meha ima veliku verovatnocu da jos negde zaluta osim ciljanog tona jer iz meha nailazi na 164 tona i 164 kozica ( na desnoj strani) i on se moze rasprstati i proci jos negde, tako da je i zato potreban jaci rad ruke prilikom zatvaranja, jos plus gravitacija. Kada se otvara meh vazduh nailazi na (samo) 41 klapnu (desna strana) i koncentrisano ulazi ispod nje i ide pravo na unutrasnji ton. Zato je normalno jaci zvuk kod svake harmonike na otvaranje meha, tj manji je napor. Ja sam preko zazora tonova i automata izjednacio unutrasnje i spoljne tonove, a sad ne znam verovatno ce neko na nekim primerima objasnjavati drugacije, ali je u najvecem broju slucaja ovakav problem kod polovnih harmonika.

[batadjero]

Svaka harmonika koja je nova svira isto i pri razvlacenju i vracanju meha ...Slazem se sa Kocom posle restauracije ili servisiranja kod raznoraznih majstora koji ne urade strucno zamenu filca na klapnama ili mozda sredjivanje patosa - koze na patosu desavaju se bas ove stvari da na razvlacenje svira jace...Svaka koja dihtuje odlicno mora da svira podjednako ...

[restaurator]

Moj zadnji post se i odnosi upravo na tehnicki ispravne instrumente! Znaci ako je instrument tehnicki ispravan mora jednako da svira na razvlacenje i na skupljanje mijeha. A ako instrument ne dihtuje kako treba, ako registar automat ne radi kako treba, onda je to neka druga situacija koja povlaci sa sobom nove problematike. Naravno, ako harmonika ne dihtuje dobro to ce se odraziti na jacinu tona. A lose dihtovanje, ako su klapne u pitanju, drugacije se manifestuje na razvlacenje, a dugacije na skupljanje mijeha. Sve je to logicno.
Ali moje je misljenje i skustvo da manipulisanje zazora na tonovima ne utice na jacinu samog tona, nego samo na dinamiku. Oni koji se razumiju u tematiku znaju o cemu govorim, a za one koji se ne razumiju, da pojasnim: ako se poveca zazor na tonovima, sa tim se postize da se tonovi ne guse prilikom silnog razvlacenja mijeha (ja to zovem silovanje instrumenta) ali to ne znaci da tonovi jace sviraju. Znaci opet je sve stvar misica. Mada ce neki laici imati dojam da je harmonika glasnija poslije takvog zahvata, ali u praksi je samo omoguceno da se mijeh maksimalno vuce a da ne dodje do zagusenja. Mada je i to mac sa dvije ostrice. U tom slucaju se moze desiti da se pri tihoj svirci pojedini tonovi ne javljaju kako treba!

[Koca]

Restaurator! Veruj mi na rec da utice i na jacinu, jer sam bio nezadovoljan svojom harmonikom i nisam o zazorima ni razmisljao jer sam isto rezonovao kao i ti da mi to ne treba jer tonovi ne guse. Ali dobio sam prodornije i razgovetnije trilere da se bukvalno kod klarineta (kod mene je on van kabine) cuje trrrrrr dok ranije mi je to ispadalo mrljavo. Kabina je masnija, punija, ali nisam jos mogao prvih 5-6 najnizih kabinskih tonova da napravim masnijim nekako kao da jos nemaju snagu, poboljsao sam ali jos nisam zadovoljan, kozice su dobre, zasto je tako ne znam, ko zna neka malo i meni pomogne bio bih mu zahvalan!!!!!!!! Ako preteras sa zazorom na tiho se slabo cuje sve to stoji ali trebas potrefiti optimalno ni pre malo ni pre mnogo. Neko ovde rece cinimi se da nije skroz zadovoljan sa servisom iz Nisa kod Dragija, cini mi se opet isti problem sa gornjim tonovima ako sam dobro upamtio, ne znam ko je pisao pa kada se prepozna neka objasni. Moj prijatelj ima duboku kabinu i skroz do gore ubitacnu a imamo iste tonove.

[Koca]

Evo sad sam video nas forumas Dalape 1960 je o tome pisao i to je cinimi se isti problem, hajde prijatelju sta su ti rekli Nislije ako si to uocio na vreme a ne kada si stigao kuci?

[dugmetarac78]

Što se tiče zazora na prcima, nisam neki stručnjak i nebih previše da pametujem, al imam knjigu od čika Miodraga Bajića- Harmonika velika nauka, i tamo sam pročitao neke stvari ona tu temu, a i iz ličnog iskustva znam da je to jako zeznut i precizan posao, da se napravi zazor u skladu sa elastičnosti i kvaliteti samog perca, pa još i kako je brušeno, dal ovalno ili su oštre ivice itd. Uglavnom ima XY faktora, da se podesi optimalno, a da niti guši, a ako se previše otvori, ton kasni, i čak i troši više zraka. Stvarno je ta harmonika VELIKA NAUKA.

[petar3petar]

Pozdrav!

Koca je napisao: "Tonovi jace rade na otvaranje mijeha, sto je normalno"

Sa tim se ne bih slozio, ako dozvolite. U pitanju je jedna iluzija! Objasnjenje:

Bas kuciste harmonike je tesko u prosjeku 5-7 KG. (naravno odnosi se na profi harmonike). Zbog mase bas kucista odnosno zbog djelovanja sile gravitacije, mijeh pada na dole i vec sam od sebe stvara unutra u mijehu vazdusni pritisak od npr. 100 Pa (Pascal) Ako harmonikas jos sa rukom prilikom razvlacenja mijeha vrsi pritisak od 300 Pa, imamo vec 400 Pa vazdusni pritisak u mijehu sto stvara glasnocu tonova 90 dB (decibel).
E sad, da bi se na skupljanje mijeha postiglo isto 90 dB harmonikas mora puno veci pritisak da vrsi na mijeh. Prvo mora da pobijedi silu gravitacije i da utrosi onih 100 Pa uzalud sto je na razvlacenje islo samo od sebe, zatim da postigne 400 Pa vazdusnog pritiska u mijehu sto je potrebno da bi se dobilo 90 dB (ovi brojcani podatci sluze samo kao primjer, u praksi ima naravno odstupanja) Znaci harmonikas je u praksi morao na razvlacenje da utrosi 300 Pa, a na skupljanje 500 Pa da bi se dobila ista glasnoca. Otuda nastaje utisak da oni tonovi koji rade na razvlacenje glasniji.
Sa izjavom "mogao bi nastelovati da mu budu jednaki kako na otvaranje tako i na zatvaranje" Koca je vjerovatno mislio na stelovanje zazora peraca, ali to je duga tema, osim toga nema veze sa jacinom tonova nego sa dinamikom!
Pozdrav.

Ova računica sa pritiskom izražena u paskalima mi baš ne štima, no možda sam ja u krivu.
1 bar odnosno atmosfera ima 101325 paskala(Pa), za usporedbu pritisak u plinovodu za kućanstva je 50 milibara (0,05 bara) što preračunato iznosi 5066,25 Pa. 400-500 Pa bilo bi 10.tak puta manje. To mi se čini pre malo.
Smatram da i svaki registar pri istom pritisku ne radi jednaku "buku".
Jednoglasni, npr. bason, glasniji je pa stvara i veću buku za razliku od viših tonova. Dvoglasne, troglasne i četveroglasne kombinacije tonova trebale bi biti glasnije od jednoglasnih.
Možda se ne razumijemo dobro!?

Restaurator! Veruj mi na rec da utice i na jacinu, jer sam bio nezadovoljan svojom harmonikom i nisam o zazorima ni razmisljao jer sam isto rezonovao kao i ti da mi to ne treba jer tonovi ne guse. Ali dobio sam prodornije i razgovetnije trilere da se bukvalno kod klarineta (kod mene je on van kabine) cuje trrrrrr dok ranije mi je to ispadalo mrljavo. Kabina je masnija, punija, ali nisam jos mogao prvih 5-6 najnizih kabinskih tonova da napravim masnijim nekako kao da jos nemaju snagu, poboljsao sam ali jos nisam zadovoljan, kozice su dobre, zasto je tako ne znam, ko zna neka malo i meni pomogne bio bih mu zahvalan!!!!!!!! Ako preteras sa zazorom na tiho se slabo cuje sve to stoji ali trebas potrefiti optimalno ni pre malo ni pre mnogo. Neko ovde rece cinimi se da nije skroz zadovoljan sa servisom iz Nisa kod Dragija, cini mi se opet isti problem sa gornjim tonovima ako sam dobro upamtio, ne znam ko je pisao pa kada se prepozna neka objasni. Moj prijatelj ima duboku kabinu i skroz do gore ubitacnu a imamo iste tonove.

Smatram da je dosta toga osobno(lično) budući da svaki čovjek drugačije čuje a ima onoga što smatram "psihićkim momentom".
To, taj moment, pokušavam objasniti na slijedećem primjeru. Često ste puta uzeli harmoniku i skinuli je nakon minut-dva-tri jer vam "nije išlo", sve vam je smetalo, dok bi je opet često svirali da je ne skinete sa sebe sat-dva-tri.
Uvjeren sam da se ovo često događa te da je najčešće kriv instrument.

Ako se tonovi jače razvinu potrebno im je više zraka, jači pritisak, da zatitraju pa takve harmonike i ne možete svirati piano. U tom slučaju neće doći do gušenja dubokih tonova a visoki će tonovi "kasniti", neće na vrijeme izgovarati, na manjim pritiscima.

Činjenica je da mi svi naklapamo o spomenutom instrumentu a nismo ga ni vidjeli ni ćuli ni probali. Ovako zna biti vrlo teško pa dolazi do nesuglasica.

Meni se je u mojoj praksi znalo dogoditi, najčešće kod visokih tonova, da mi jedno pero daje oštriji ton od drugog. Došao sam do zaključka da se to događa nakon "maltretiranja" pera, odnosno u onim slučajevima kada se pero previše razvine ili savine pa ga se vrača u odgovarajući položaj.
Čeliku se u tom slučaju naruši unutarnja struktura pa pero ima nižu frekvenciju i mora ga se brusiti čime se stanji.
U ovakvim slučajevima najbolje je staviti novi ton.
Da bi cijela harmonika bila glasnija u jednom smjeru strujanja zraka to mi nije uvjerljivo.

Možda je to posljedica vašeg načina sviranja!?

Ne postoje dvije jednake harmonike niti postoji harmonika na kojoj bi sve bilo idealno, a ne postoje ni dvije jednake garniture tonova bez obzira što su izašle iz iste radionice.