Klase tonova

[Koca]

Crtice oznacavaju da je ta strana plocice spoljna. Jedino je pikolo sa 3 crte.

[Zlatko58]

da vidis kakve su plocice trebas vecinom pogledati na same plocice, po njima se vidi kako su obradjene imas kojima vidis ako su sa brusmasinicom ili rucno sa turpijom kazimo obradjene, nuz to barem kod Hohnera imas kod bolji plocica precrtu preko plocica po kojima se vidi da li je bolja plocica uradjena ili ne.Ili ako nisi sam siguran u to povedi nekoga koji ima iskustva oko harmonika kazimo neko ko servisira harmonike on najprije moze da vidi kakve su plocice ugradjene u harmonikama.

poz Tbjole

Ove kose crtice na coskovima glasova pokazuju da ta oznacena strana ide spolja....Crtice na unutrasnjoj strani tonova (na donjoj slici) znace da je harmonika bila kod majstora i da je stimovana grebanjem turpijom ili sl. Tonovi se stimuju grebanjem u korenu (kao na slici) i tada se vrsi snizavanje tona a grebanjem na vrhu vrsi se povisenje tona...Ta radnja se obavlja unutar tonova i kada se odozgo zalepi kozica, ne vidi se da je harmonika bila kod majstora i da je stimovana, vec izgleda kao da je nedirnuta od kad je izasla iz fabrike....Prilikom kupovine polovnih harmonika na ovo treba obratiti posebnu paznju, znaci uvek pogledati da li su tonovi stimovani i u kojem su stanju ....

[petar3petar]

da vidis kakve su plocice trebas vecinom pogledati na same plocice, po njima se vidi kako su obradjene imas kojima vidis ako su sa brusmasinicom ili rucno sa turpijom kazimo obradjene, nuz to barem kod Hohnera imas kod bolji plocica precrtu preko plocica po kojima se vidi da li je bolja plocica uradjena ili ne.Ili ako nisi sam siguran u to povedi nekoga koji ima iskustva oko harmonika kazimo neko ko servisira harmonike on najprije moze da vidi kakve su plocice ugradjene u harmonikama.

poz Tbjole

Ove kose crtice na coskovima glasova pokazuju da ta oznacena strana ide spolja....Crtice na unutrasnjoj strani tonova (na donjoj slici) znace da je harmonika bila kod majstora i da je stimovana grebanjem turpijom ili sl. Tonovi se stimuju grebanjem u korenu (kao na slici) i tada se vrsi snizavanje tona a grebanjem na vrhu vrsi se povisenje tona...Ta radnja se obavlja unutar tonova i kada se odozgo zalepi kozica, ne vidi se da je harmonika bila kod majstora i da je stimovana, vec izgleda kao da je nedirnuta od kad je izasla iz fabrike....Prilikom kupovine polovnih harmonika na ovo treba obratiti posebnu paznju, znaci uvek pogledati da li su tonovi stimovani i u kojem su stanju ....

Da kose crte označuju vanjsku stranu tona kod svih talijanskih tonova.
Hohner je nekad prije stavljao oznaku poput točke ili je tu stranu obilježavao sa H ili T.
Što to znači ne znam. Pretpostavljam da se radi o označavanju klase tonova.

G. Zlatko58!
I sve nove harmonike po sebi imaju i riseve (crtice) od igle i od turpije.
Nije moguće dobiti ton da ima odgovarajuću visinu iza strojne brusilice kojom se vrši prva faza obrade tona.
Ako pogledate bilo koji stari ili novi Guerrini President iznutra, koji nikada nije bio servisiran, ili bilo koju drugu harmoniku, naići ćete i na tragove igle i na tragove turpije. To je osnovni alat majstora u italiji. Niti kod jednog od njih nisam vidio brusilicu.
Kod hoherovih harmonika se na tonovima, koji još nisu bili kod majstora, vide tragovi brusilice. Oni su to odavno koristili.
Smo kod nekih starih dalapa te kod S. Soprani Artist VI i Scandalli Super VI sam vidio da nema riseva od igle izvana no na vrhu tona vidi se trag turpije.
Tako su vjerojatno rađene i neke druge fine harmonike. Radilo se s posebnom pažnjom.

Ovog ljeta sam kod jedne eminentne firme u italiji imao prilike vidjeti kako je majstor izgrebao tonove iglom na jednoj kod nas cijenjenoj harmonici.
Oni rezoniraju da je bitno da je harmonika uštimana bez obzira kako je to urađeno.
To mišljenje dijelim i ja iako iza mene nema vidljivih risova od igle ili ih je vrlo malo. Risove od turpije moguće je vidjeti samo na vrhu tonova.
Tonovi kada su ugrađeni u novu harmoniku su u pravilu nešto niži i majstor ih uglavnom podiže turpijom (neki i to rade iglom). Onaj ton koji je viši, ili koji on podigne tokom rada, snizuje iglom.
Risevi u sredini tona su uglavnom od grubog štimanja tonova koje se radi prije nego se tonovi zaliju na fasene.

Na način štimanja se obično aludira radi pucanja tonova.
Uvjeren sam u to da tonovi ne pucaju zbog načina štimanja već zbog načina sviranja.

Moj savjet je da se prilikom kupovanja harmonike obrati pažnja na mehanike, dihtaciju i stanje mjeha. Ako je sve to uredno a harmonika nije uštimana to je znatno manji problem i lakše ga je riješiti.
Da li su tonovi izgrebeni iglom, turpijom, brusilicom, šmirglom ili ne znam čime sve bi još mogli biti, nije bitno. Bitnija je stvar stanje kožica nego to, jer ako kožice nisu korektne tonovi neće adekvatno raditi i doći će do bitnih devijacija tona koje nam znatno više smetaju nego li kada tonovi nisu 100% "upareni".

Ovo je bilo samo moje mišljenje!

Pozdrav

I. Petrović

[dugmetarac78]

U svemu se slažem sa gospodinom Petrovićem osim u jednom, a to je da je bitnije stanje kožica (ventila) od stanja samih tonova, ako sam dobro shvatio. Neslažem se iz jednog razloga koji je u današnje vreme nama svima manje-više dosta bitan, a to je razlika u ceni zamene dotrajalih kožica i cene preštimavanja tonova, a razlika je velika. i sigurno da ima veze ko i kako štima tonove, jer neki majstori baš umeju da nepovratno "zakolju" tonove to gospodin Petrović kroz svoje dugogodišnje iskustvo sigurno bolje zna od mene, i sigurno je to viđao bezbroj puta.

[petar3petar]

OK!
Kada sam mislio da je svejedno kojim se načinom ton štima mislio sam na to da ton ostane maksimalno funkcionalan a ne uništen.
Uništiti ga možete bilo kojim načinom.

Ako uzmete hrđavi ton i korektno ga priredite, stavite u harmoniku i naštimate, nećete primjetiti razliku u zvuku(tonu) ako je na njemu korektan ventil.
Ako uzmete najbolji ton i na njega stavite stari ventil, pogotovo kožni, nećete dobiti maksimalan ton(zvuk). Koža je s vremenom izgubila elastičnost, otvrdnula uslijed stalne promjene vlažnosti zraka, upila finu koloidnu prašinu koju nitko više neće izvuči van ...

Ako se mijenjaju ventili na tonovima, harmoniku je nužno preštimati jer svi tonovi nisu ostali na istoj frekvenciji. Pogotovo oni viši tonovi na kojima su ventili još uvijek nužni.

[Koca]

G-dine Petar, mozete li malo pojasniti na sta ste mislili u zadnjoj recenici da zamenom kozica moraju se tonovi prestimati. Slazem se ako se tonovi operu pa oni visi skidanjem prljavstine promene vregvenciju, ali ne razumem ako se jednja spoljna kozica koja je kriva skine i stavi nova bez diranja tona da se tom radnjom ton rastimuje, ako ste to uopste i hteli reci. Da li ste znaci mislili na samo prostu zamenu ili na zamenu kozica kada se skidaju svi tonovi i peru i vracaju nazad? Pozdrav.

[petar3petar]

Ako se stavi drugi ventil, pogotovo kožni, on može biti neprimjetno deblji a i drugačije tvrdoće, elastičnosti ...
Na dubokim tonovima se to toliko ne osjeti ali na višim tonovima će sigurno doči do odstupanja od frekvencije.
Zrak kad uđe u ton prvo mora otkloniti ventil a onda zatitra pero. Ako ste stavili na isti ton ventil koji je teži (npr. uslijed debljine kože) potrošiti će se više zraka na otvaranje tog ventila pa će ostati manje zraka za vibraciju tona i ton će biti niži.
Vrijedi i obrnuto.
Takve su razlike to veće što je ton viši.


Ivan Petrović

[dugmetarac78]

Nadam se da sledecim pitanjem necu promasiti temu, jer je vezano uz tonove. Molio bih gospodina Petrovica ako bi hteo da malo detaljnije pojasni na koliko Hz se stima harmonika, i na koliko se dize tremolo u odnosu na osnovni stim i koji tonovi tj. dali sopran ili koji vec. Ovo se odnosi na nas balkanski štim kod standardne 4 glasne kabinske harmonike. Ovo me jako zanima (nadam se i mnoge druge muzicare na forumu) jer sam cuo xy verzija, a posto sam o gospodinu Petrovicu cuo samo pohvalne reci kao vrhunskom majstoru, voleo bih da on napise nekoliko reci o tome. Unapred zahvaljujem.

[petar3petar]

Kada ste me već tako lijepo zamolili napisati ću koje slovo kako ja radim. Kako rade drugi ne znam.

Harmonike su naj češće na frekvenciji od 440 Hz iako su neke firme poput guerrinija sve svoje harmonike radili na 442 Hz. To su preuzeli, ne znam kako drugačije da kažem, od farfise koja je sve svoje Scandalli Super VI i Settimio Soprani Artist VI radili sa frekvencijom pera od 442 Hz.
Kod dallapea sam našao frekvencije u diapazonu od 438 do 445 Hz. Češće ove više.
Ako je harmonika štimana na 440 Hz ja osnovni ton, grund (kojeg mi najčešće nazivamo klarinetom odnosno malom kabinom), naštimam na tu frekvenciju. Na istu frekvenciju naštimam duboku oktavu (bason ili veliku kabinu) i pikolo.
Tremolo, kojeg najčešće nazivamo sopranom, štimam na uho prema osnovnom tonu i to prema želji vlasnika harmonike ili kupca.
Harmonika može biti i bez tremola tako da je frekvencija sopran registra jednaka frekvenciji osnovnog tona.
Tako se uglavnom štimaju koncertne, školske harmonike sa bariton basovima.
Za balkansku glazbu se radi mali tremolo tako da vibracija na violin registru nije velika. Tako štimam guerinke.
Za dalape je karakteristično da imaju nešto jači tremolo, ali ne prevelik kao hohner, i to im daje slast. Dalapa bez tremola nije dalapa. Za sevdah stvoreno.
Neke dugmetarske harmonike(model Šampion) Guerrini je radio tako da mu je tremolo u kabini tako da ima "vanjski klarinet" kako to u žargonu kažemo. U tom se slučaju najčešće mala kabina podigne i ona daje tremolo. Kod guerinija je to vrlo malo.
Sa tremolom u kabini postiže se "ravan" i oštar bandoneon.
Tremolo se može postići i na taj način da se tonu koji ga daje adekvatno smanji frekvencija. Talijani to zovu "tremolo amerikano" odnosno američkim tremolom.
Sa tremolom ima niz kombinacija i njime se na neki način određuje karakter harmonike, pogotovo kod 5. glasnih harmonika sa dvostrukim tremolom.

Cijela harmonika se može štimati na "uho" prema etalonima pojedinih tonova. Ne znam da li u današnje vrijeme još netko štima na taj način.

[dugmetarac78]

Jedino što mogu reći je jedno ogromno hvala što ste odvojili svoje vreme, i volju da svoje znanje podelite sa ostalima, jer malo je majstora koji hoće tako lepo i detaljno objasniti svoj princip i način rada. Sada su mi neke stvari po pitanju tonovo mnoogo jasnije. Ja inace sviram dugmetaru, ali obožavam harmoniku kao instrument, i samim tim volim da znam sto je vise moguće o svemu što je vezano uz nju, a pomalo volim i da popravljam neke sitnije kvarove. Imao sam Guerrini champion, sad trenutno imam dallape organtone i sad mi je još jasnija ta drastična razlika u boji tona između ta dva modela, nevezano sa tim sto je dallapa 3+1. Još samo nešto, znači šampionka ima tremollo u nazovimo ga kabinskom bandoneonu velika + mala kab.(pošto je mala kab. u +) a otvoreni band. je ravan. Još jednom se srdačno zahvaljujem g.Petroviću.