Victoria harmonike

Sve o različitim markama i modelima harmonika, o proizvodjačima i fabrikama, opšte karakteristike instrumenata.

Pravila foruma

Molimo držite se teme. Prilikom odgovaranja na temu pišite o harmonici (modelu) koja je predmet teme. Sve ostale poruke biće obrisane ili premeštene.
Korisnikov avatar
ADMINISTRATOR
ADMINISTRATOR
Postovi: 1309
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 25 Jul 2012, 01:18
Victoria

Slika

Firma Victoria proizvodi skolske, studijske i profesionalne modele klavirskih harmonika i harmonika dugmetara.
Na harmonikama Victoria sviraju mnogi od najpoznatijih harmonikasa sveta. Izmedju ostalih i Richard Galliano, italijanski prvak u sviranju na harmonici za 1999. godinu, svira na harmonici dugmetari C sistema proizvodnje Victoria.
Ova fabrika, za razliku od vecine drugih, u svom redovnom programu proizvodnje ima podjednako zastupljene modele petorednih harmonika dugmetara kako C sistema, tako i B sistema.

Richard Galliano
Slika

Frank Marocco
Slika

Goran Alachki
Slika
Korisnikov avatar
16 basova
16 basova
Postovi: 31
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 28 Jul 2012, 06:47
Nabavio sam ovakvu Victoriu, samo je kod mene 11 registara u primu i crveni mijeh. Extra harmonika, fino izbalansirano teziste, lagana. Tonski je mozda za nijansu tisa od Dallape i Guerrini, ali je zato tehnicki bolje rijesena.

Slika


S obzirom da sam je nedavno nosio na stimanje i ciscenje, majstor mi je rekao da ce se tonski poboljsati tokom intenzivnog sviranja i susenja voska. Zanima me koliko ima istine u tome?

16 basova
16 basova
Postovi: 25
Pridružio se: 29 Maj 2012, 10:22
PostPoslato: 30 Jul 2012, 21:19
Harmonika sa istim dimenzijama, obseg klavijature, br. basova i sve ostalo shto sadrzi cetvoroglasna 2+ 2 harmonika i da ne nabrajam dalje, ako je laksha od iste takve harmonike, to znaci da sabivenost pora drveta nije takva kako kod teze harmonike shto utice za rezonancu same harmonike. Neznam shta je to za tebe bolje tehnicko reshenje, kada skoro sve harmonike klavijaturu rade na isti princip / aluminiumske shtanglice sa mesinganim ushicama na drveni ceshalj/. Za akusticni instrumenat na prvo mesto bitan je ton. Tvoja ocekivanja da bude osetno bolja posle cishcenje-shtimovanje valjda se nije ostvarila, naprotiv sada moze da je i tonski slabija nego pre. Ne prihvatajte price da sa intenzivnog sviranja dobicete bolji ton. Samim tim shto se vishe svira ulazi i prashina, dim duvana i.t.d. /zavisno gde se svira/. Shto se tice sushenje voska, on sada nije u tecno stanje vec suv i drzi glasove. Vosak ite kako takodje utice na ton, ali bitnoje njegova izrada/ sadrzaj komponenata/. Zashto dase mesecima i godinama ceka "dase vosak sushi" - sazreva i cekati poboljshanje.Vosku treba bar mesec dana da sazri pa tek onda kada se utvrdi daje to toooo, i ugradjujese na harmonici. Neznam dali si zadovoljan sa shtimom/ dali ti sada takodje dobro shtimuje/ ? Za sada ukratko toliko.Pozz.
Korisnikov avatar
16 basova
16 basova
Postovi: 31
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 31 Jul 2012, 00:12
Harmonika je tonski osjetno bolja nego prije stimanja, samom tim sto je bila nastimana na 440, a sad je na 442. Cak je i u basu jaca nego ranije. Sto se tice teh. rjesenja htio sam reci da mi klavijatura bolje lezi dosta je mekana, ne cuje se klaparanje dirki, skripanje i sl. Inace, harmonikom sam vise nego zadovoljan.

Samo mi nije bas jasan taj proces oko sazrijevanja voska i koliko to vremenom utice na ton... Također, majstor mi je predlozio da u viskim tonovima, otprilike 2/3 fasena stavi PVC klapne umjesto kozne jer su elasticniji i bolje se otvaraju ventili pa manje zagusi visoke tonove... pa sam mu rekao da radi kako misli da je bolje. Inace se ne razumijem bas u te stvari pa bih volio cuti i nekoga ko bolje poznaje ovu materiju :)

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 538
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 31 Jul 2012, 07:50
Ukratko da li je harmonika na 440 ili 442 Hz ti nista ne znaci da bi ti to primetio posle stimovanja. Tebi je sada povisio svaki ton za neznatno i nastimovao kao Guerrini. Bitno je da su svi tonovi na 442 i da imas po neki ton sa max +,- 1 Hz odstupanja gore ili dole ali ne vise. To mozes samo aparatom da ustanovis ali ces osetiti sveb u kombinacijama npr bandon, violin organ. Ako ti je bolja posle stimovanja to je verovatno sto su ti ocisceni tonovi i najvise se to oseti kod pikolo tonova i kombinacije sa njim prvenstveno u organu i to kod visokih tonova. Ako ti je stavio nove kozice onda one treba da legnu kako bi dobio jak ton u brzom i stakato sviranju da ne bi kasnio ton. Ostalo sazrevanje zavisi od zazora perca i te kako moze da bude problem jer ce ti harmonika gusiti na glasnije i stakato sviranje jer ne moze da ti perce primi vecu kolicinu vazduha u kratkom vremenskom i ntervalu. E to ti po meni moze trajati veoma dugo i bolje ti je da odes da ti podesi zazor na par tonova ( 10-ak), jer ako svi guse onda nikad nece u toj meri sami od sebe da prorade kako bi bio zadovoljan. I ako si zadovoljan sa ovim stvarima nemoj razmisljati o vosku on je vec stegao i ako imas dobre kozice i zazor harmonika mora da ubija i ako je sveze stavljen vosak. Zavisi kako je majstor testira posle servisa da li samo da ton radi ili je stavi na profesionalno sviranje jer tek tada se vidi sta ne valja. A te price da ce da proradi zaboravi, nego moras na licu mesta da je probas i to dosta i odmah da ti koriguje.

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 512
Pridružio se: 02 Jul 2011, 22:23
PostPoslato: 31 Jul 2012, 17:41
Firmu Titano osnovali su američki talijani negdje 30. tih godina prošlog stoljeća da bi je poslije drugog svijetskog rata preselili u Castelfidardo te je dobila ime Victorija.
Nešto slično bilo je i sa firmom Excelsior.
Harmonike su rađene identičnom tehnikom pa su sve bile "tu negdje" i tonski i mehanički sa odgovarajućim odstupanjima od jedinke do jedinke zbog više poznatih i ne poznatih razloga.
Što se tiče plastičnih ventila to sam gospodinu Zuliću, koji je pretpostavljam servisirao harmoniku od Emana, sugerirao prije više od 10 godina a ujedno mu to i redovno donosim iz italije.
Da ne bi netko mislio da sam ja izmislio plastične ventile na tonovima. Pa to Hohner ugrađuje u svoje harmonike više od 50. godina.
Plastika se stavlja na perca koja su manja i daju više tonove, dok se koža svakako mora stavljati na dublje tonove da se izbjegne "šuškanje".
Plastični ventil su znatno lakši od kožnih i tonovlje sa njima bolje izgovara.

G. Kiro!
Dugi niz godina harmonike se ne izrađuju od punog drveta već od lakših umjetnih materijala (furnirana šper ploča ili kako se to već zove) jer se na taj način može dobiti lakša i manja harmonika uz jaču čvrstoću korpusa. Zbog toga mislim da ono sa gustoćom pora drveta, koje je usput još napunjene lakom, baš i ne stoji. Mislim da i one stvari s voskom baš ne stoje jer to je sve ne mjerljivo.
Kako to dokazati i ćime izmjeriti?
Ja bježim od takvih konstatacija iz više razloga!
Jedan od razloga je i taj što jedna te ista harmonika u istom momentu u dvije različite prostorije različito zvuči. Pokušajte harmoniku svirati u sobi koja je puna namještaja i još npr. obložena parketom i lamperijom (dakle drvom koje slabo reflektira , rekli bi neki "upija" zvuk) a onda se preselite u kupaonu potpuno obloženu keramikom. Isti instrument će dati sasvim drugačiji zvuk.
Ako sviramo na otvorenom domet zvuka ovisi o vlagi u zraku.... što su opće poznate stvari.

Sve je to vrlo komleksna stvar i u funkciji je više faktora.
Ne znam da li je neko u tom kontekstu nešto mjerio, ali znam da bi se npr. jakost zvuka pa i bogatstvo tona mogli izmjeriti odnosno nekako prikazati O čemu ta jakost odnosno boja tona ovise to je znatno složenija stvar.
Uz put, lako je isprobati kako na boju tona utječe platno na maski. Platno je lako zamjeniti i to isprobati. Traje 10.tak minuta.
S voskom to ne ide tako jednostavno znadete i sami.

G. Koce!
S Vama se uglavnom slažem.
Mislim da ako perce nije dobro podešeno, bilo da je zazor pera preveli ili premali tj. da se pero guši ili kasni, neće se s vremenom podesiti samo. Po meni se perce mora podesiti odmah a isprobati kad se harmonika zatvori.
Naravno to je teško na harmonici ustanoviti odmah samim time što se zazor mijenja promjenom temperature pri kojoj harmonika radi.
Kod nižih temperatura može se dogoditi da pojedina pera stanu.
Poslednji put menjao petar3petar dana 06 Sep 2012, 21:45, izmenjena samo jedanput

16 basova
16 basova
Postovi: 25
Pridružio se: 29 Maj 2012, 10:22
PostPoslato: 31 Jul 2012, 19:03
U principu na forumima za harmonikashe ne zalazim u obrazlaganja u tancini od svih aspekata mojih komentara, poshto nije forum shtimer - sermisera. Ostavljam da svako razmisli shto sam stime hteo da kazem i donese svoj zakljucak. Italjani stavljaju furniranu shpert plocu na patos bass strane.Dellicia radi JEFTINE harmonike iz shpert ploce / "zato je toliko omasovljena kod profesionalce "/. Shto se tice shpert ploce i ona ima svoju tvrdocu-mekocu /sabivenos pora/.Svi u osmoletku po OTO u shkoli, rezbali smo shpert plocu / tvrdja se boje radi dok na mekanoj ispadaju shponove/. Postoje shpert ploce od 5 mm a da je mekana - poroznija, dok od 3 mm da je dosta tvrdja. To je isto i kod iverice /sa sitne i krupnije piljevine/. Oko voska ima dosta dase prica ali drzacuse mog principa.Samo jedan primer: Dali je isto da vosak bude mekan ko pekmez, dali ce on da prenese bolji ton ili ako je tvrdji ? Uzmite jednu plocicu/jedan ton/, uprite lagano u radni sto i nozicem ili dr. predmetom, povucite i pustite perce da vibrira.Ponovite isto to ali da jako pritisnete plocicu, povucite perce i pustite da vibrira. Videcete da je ton cistiji i jaci. U ostalom svako nek misli i razmishlja po svom nahodjenju i tako nek radi.Pozz.

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 512
Pridružio se: 02 Jul 2011, 22:23
PostPoslato: 31 Jul 2012, 22:07
Ma slažem se ja s vama.
Svatko neka razmišlja na svoj naćin pa sam zato i napisao onako kako ja mislim.

Primjer mekanog i tvrdog voska su npr. stare hohnerove harmonike gdje su svi tonovi bili zakucani čavlićima a vosak je služio samo da zadihta.
Ako radite staru hohnerovu harmoniku od 40. 50. godina unazad primijetiti ćete da je vosak još uvjke gnjecav, kao mekano tjesto je. Kod Weltmeistera se mrvi poput šrota, talijanski je kompaktniji ali siguran sam u jedno da im je u zadnjih više od 20 godina identičan jer znam da si vosak danas nitko ne radi sam već svi kupuju kod jednoga.
Neki su nekada to radili samo sa čavlićima bez voska a neki to rade i danas. S čavlićima su zakucani tonovi i u novoj Scandalli Super VI.
Po meni je bitno da pločica dobro legne na fasen.
Kvalitetu zvuka treba tražiti negdje drugdje.

Beltuna, koja se spominje na ovom forumu u nekom drugom topicu, svoje harmonike izrađuje od umjetnih materijala na bazi drveta. Harmonike su im lagane a Beltuna i Excelsior su po mišljenjima mnogih stručnjaka firme čije harmonike odstupaju najmanje jedna od druge u smislu kvalitete. To bi značilo da ako uzmete npr. 100 uzoraka iste vrste nema velikih oscilacija u kvaliteti između pojedinih uzoraka.
Pronašli su odgovarajući umjetni materijal od kojeg izrađuju svoje harmonike.

Nisam svojim komentarom mislio nikoga povrediti već sam samo iznio svoje mišljenje i iskustva.
Ako netko drugačije misli, nemam ništa protiv.
Poslednji put menjao petar3petar dana 06 Sep 2012, 21:43, izmenjena 3 puta

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 512
Pridružio se: 02 Jul 2011, 22:23
PostPoslato: 31 Jul 2012, 22:08
x

48 basova
48 basova
Postovi: 56
Pridružio se: 23 Nov 2011, 13:01
Lokacija: Mostar
PostPoslato: 01 Avg 2012, 17:48
Ovo što se tiče voska nisam znao da su tako različite karakteristike u harmonikama, pošto sam i pčelar davao sam više puta serviserima harmonika vosak za lemljenje tonova, pčelinji vosak je uvijek isti i ne bi trebao imati različita svojstva. Jedino ako vi koristite neki tvornički vosak ili kombinaciju parafina i slično onda ok.. Pozdrav!
Sledeća

Povratak na Proizvodjači, marke harmonika i modeli

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 1 gost

       
Zabranjeno je kopiranje tekstova sa Foruma. MuzikaHarmonike.com zadržava autorska prava nad svim tekstovima objavljenim na Forumu!
cron