Harmonika na prostorima Balkana

Istorijat razvoja harmonike, muzeji, škole, vrste i tipovi instrumenta, harmonika u muzici Balkana i u svetu.
Korisnikov avatar
ADMINISTRATOR
ADMINISTRATOR
Postovi: 1309
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 12 Avg 2011, 01:54
(Sa naseg sajta "Balkan accordion" prenosim ovaj tekst)



HARMONIKA U SRBIJI

Moze se reci da je Aca Krnjevac bio prvi koji je uveo harmoniku u narodnu muziku na prostorima Srbije, dvadesetih godina dvadesetog veka. Aca Krnjevac je bio jedan od strucnjaka za hromatsku harmoniku u to vreme. Medju najpoznatijim iz generacija koje slede je i Miodrag Todorovic Krnjevac, sin Ace Krnjevca, rodjen 1924, svirao je slicnim stilom kao i njegov otac. Zatim, pedesetih godina, na harmonikasku scenu Srbije stupa i Radojka Zivkovic, tako da onda pored "Mijinog stila" postaje popularan i "Radojkin stil" sviranja harmonike. Njen stil mozda nema neke izuzetne virtuoznosti, ali to kako svira Radojka Zivkovic zvuci stvarno lepo!

Do sezdesetih godina harmonika i nije toliko bila povezana sa tradicijom narodne srpske muzike. Danas ima jak uticaj, tako da je harmonika vrlo popularna u narodnoj muzici. Vise od polovine muzike za harmoniku je u narodnom stilu. Orkestri za narodnu muziku obavezno sadrze barem jednu harmoniku, a ponekad i dve.



HARMONIKA U RUMUNIJI

Prva dijatonska harmonika pojavila se u Rumuniju jos pocetkom devetnaestog veka, ali tek dolaskom hromatske harmonike ona postaje popularan instrument. U to vreme, a i danas, harmonika uglavnom svira zajedno sa violinama. Rumunski i madjarski harmonikasi imaju dosta slican nacin sviranja. Vasile Pandelescu je poznati rumunski harmonikas koji je takodje i kompozitor. Kao nastavnik, on je dao veliki doprinos u razvoju muzike za harmoniku u Rumuniji.



HARMONIKA U BUGARSKOJ

Harmonika je u bugarsku narodnu muziku integrisana tokom pedesetih godina dvadesetog veka. Boris Karlov je prvi bugarski harmonikas koji je napravio snimke sa harmonikom. Bio je vrlo popularan u to vreme, a i dan danas predstavlja osnovu za proucavanje bugarskog narodnog melosa. Uticao je i na svog mladjeg brata Hristo Koleva da pocne da svira harmoniku, tako da imaju i zajednicke snimke. Boris Karlov je poducavao u svoje vreme, a medju njegovim ucenicima najpoznatiji su Emil Kolev i Kosta Kolev. Kosta Kolev je bio i plodan kompozitor, a aranzirao je i mnoge bugarske narodne melodije za harmoniku.


VLAŠKA HARMONIKA

Mešavina izuzetnog moldavskog ritma, tradicionalne rumunske melodičnosti kao i učinak mađarskih instrumenata, vlašku muziku čine praznikom za uvo svakog iole muzički obrazovanog ili jednostavno zainteresovanog etnofila ili slučajnog slušaoca. Bilo da je u pitanju instrumentalna interpretacija ritmičnih i orginalnih narodnih kola ili narodnih pesama sa vokalnim solistom. Instrumenti koji dominiraju ovim melosom su violina i harmonika. Vlaška harmonika je nezamisliva bez velikog imena harmonikaša koji je proslavio ovaj instrument - Slobodana Božinovića!

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 533
Pridružio se: 27 Maj 2011, 20:25
Lokacija: Kosovo i Metohija
PostPoslato: 08 Sep 2011, 22:26
Bravo maestro..svaka cast..Hoce li biti nesto o Makedoniji..Bosni? odlicna tema..

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 455
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 04 Dec 2011, 01:28
Harmonika u muzickom zivotu Jugoslavije

Glasoviti sviraci harmonike tih predratnih godina bili su Aleksandar Todorovic (Krnjevac, otac Miodraga), Bora Janjic, Rade Samovac, Rade Resavac, Kostica Stanisavljevic, Djurica Cirkovic, Voja Trifunovic, Dzoni Gavrilovic... Oni su bili uglavnom kafanski sviraci, poneki od njih su se mogli cuti kad-kad na talasima Radio-Beograda. Van Beograda su glasoviti harmonikasi bili Bora Krusarac, Tika Globoderac (otac Radojke Zivkovic), Dragomir Misic-Draga Kec i jos mnogi drugi znani i neznani.

Medju tim harmonikasima izmedju dva rata bilo je dosta njih koji su bili muzicki pismeni; Aleksandar Todorovic je naucio note od nekog profesora muzike dok je svirao u kafanama Zagreba; Djurica Cirkovic je takodje bio muzicki pismen. Odlican poznavalac notnog sviranja je i Rade Resavac, kao i Dzoni Gavrilovic koji je naucio note i legendarnog Budimira Bucu Jovanovica... Kada su dosle burne godine okupacije neki od njih su i dalje svirali a neki su se povukli, ali kada je minuo rat trebalo je sa vecim entuzijazmom razvlaciti harmoniku. U prvoj godini oslobodjenja Radio-Beograd je vapio za novim programom i tako je harmonika pocela sve vise i vise da se javlja u programu. Kada je estradni program mase privukao u dvorane, kada je disko-produkcija pocela da cveta harmonikaske bravure Jovice Petkovica ucinile su svoje - publika je jos vise zavolela harmoniku. Muzicki urednici su prestali da sputavaju harmonikase svojim besmislenim primedbama. U sviranju Mije Krnjevca, osecao se takav sklad da tu nije bilo mesta nikakvim primedbama i najstrozih muzickih strucnjaka.

Harmonika je konacno dobila svoje mesto u muzickom zivotu Jugoslavije, i postaje sve vise omiljen instrument. Muzicke skole pod pritiskom okoline osnivaju i prve klase harmonike, za koju se opredeljuje veci broj, od prijavljenih ucenika iz cele skole. Posto nije vise bilo mesta, predavaci drugih instrumenata pocinju da drze casove harmonike, ali sva sreca veci deo njih su bili harmonikasi. Medjutim i dan danas kao i tada najveci deo pedagoga nije voleo harmoniku i bio joj ljuti protivnik, i to je jedan od razloga sto ni danas ne postoji akademija za harmoniku u Beogradu (ne racunajuci izdvojeno odeljenje u Kragujevcu). Uprkos svemu tome mora se priznati da je harmonika i dan danas najzastupljeniji instrument u muzickom zivotu naroda.

Posto su harmonikasi poceli da se skoluju nije bilo vise sve jedno kako harmonikas svira, postavljeni su visi kriterijumi. Savremeni harmonikas mora u prvom redu da bude besprekoran instrumentalista i da u tehnicko-svirackom pogledu bude majstor. Dobar svirac mora da poznaje najraznovrsniji muzicki repertoar. Pravo je cudo kako se skolovati i biti svestran kada se to ne uci ni u jednoj skoli. Kako to? Svestran znaci svirati: Romanse, Rumunske pesme, Ruske kompozitore, Ceske, Nemacke, Italijanske... Evergrin, Muzika za igru, Valceri, Tarantele, Polke.... Koja muzicka skola ce Vas to nauciti?



accordion.co.yu
Samo nek se svira...

120 basova
120 basova
Postovi: 189
Pridružio se: 20 Sep 2011, 16:07
PostPoslato: 04 Dec 2011, 22:53
Svaka čast,nevjerojatno mnogo dobrih informacija koji se ne mogu naći na svakom koraku.
Sugerirao si mi accordionist u privatnoj poruci na jednom drugom forumu da se uključim ovamo pa evo samo da te pozdravim!
Zadovoljstvo je biti ovdje član jer su ljudi spremni pomoći bez tenzija ne ismijavajući bilo čije neznanje.

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 455
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 06 Dec 2011, 01:02
Eto meni je drago da sam te uputio na pravo mesto gde mozemo da diskutujemo i razmenjujemo misljenja u opustenoj atmosferi :depkvk:
Samo nek se svira...

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 695
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 06 Dec 2011, 01:05
Bravo accordeonist na velikom trudu a Boga mi i znanju! :jdishddf:

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 455
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 06 Dec 2011, 01:30
Da ne ispadne da se kitim tudjim perjem, ovaj tekst koji sam gore objavio napisao je urednik sajta accordion.co.yu. Taj sajt nazalost odavno vise ne postoji na internetu, ali sam ja tekst sacuvao negde u svojoj arhivi pa eto da se ne zaboravi ;)
Samo nek se svira...

Šef orkestra
Šef orkestra
Postovi: 695
Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
PostPoslato: 06 Dec 2011, 01:34
Tako i treba.Kako god:PUNO TI HVALA! :svirac:

16 basova
16 basova
Postovi: 28
Pridružio se: 05 Mar 2011, 11:16
PostPoslato: 18 Jul 2012, 17:40
HARMONIKA U SRPSKOJ NARADNOJ MUZICI Prve dvoredne i troredne harmonike poceli su da sviraju mnogi, sluhom nadareni mladici, koji su lokalno i regionalno postali poznati harmonikashi. Mnogi od njih su bili veoma talentovani široj muzickoj publici. PRVI SRPSKI HARMONIKASHI Najpoznatiji srpski harmonikashi u periodu posle proboja Solunskog fronta pa do Drugog svetskog rata, svirali su na narodnim veseljima i po kafanama u Beogradu i u drugim vecim mestima. To su bili : Aleksandar Todorovic Krnjevac, Rade Šamovac, Kostica Stanisavljevic, Voja Trifunovic, Djurica Čirkovic, Džoni Gavrilovic, Rade Resavac i drugi. Izvan beogradskog regiona, bili su najpoznatiji : Bora Krušarac, Dragomir Mišic i Tika Globoderac (otac Radojke Zivkovic).
Muzicka pismenost stigla je u Srbiju pre harmonike Kornelije Stankovic 1831-1865 god. bio je prvi Srbin koji je poznavao note i bio obrazovan muzicar, pa su i prvi harmonikashi poceli da se muzicki opismenjuju. Pre svih, note je naucio Aleksandar Todorovic, zatim Voja Trifunovic, Djurica Cirkovic, Rade Resavac i Džoni Gavrilovic,Sreten Minćič(Ćavdar). Oni su bili pismeni muzicari, iako u to vreme nije bilo muzickih škola u Srbiji.
Drugi svetski rat ostavio je veliki trag medju prvim srpskim harmonikashima. Mnogima su stradali najmiliji i nije im bilo više do sviranja,nekima je zdravlje popustilo, neki su trazili druga zanimanja jer se u siromašnoj i razrushenoj zemlji nije moglo ziveti od muzike.Neki harmonikashi su uprkos svim teshkocama nastavili da sviraju i uspeli da u prvim posleratnim godinama nastupe na Radio Beograd.Time se zvuk harmonike oglasio na svakom radio aparatu i u svakoj kuci i krenula je velika afirmacija harmonike u srpskoj narodnoj muzici.U cuvenom narodnom orkestru Vlastimira Pavlovica Carevca, prvi je svirao harmoniku Vitomir Voja Trifunovic.On je završio Muzicku akademiju u Beogradu i diplomirao na odseku za kompoziciju 1962godine, kod Josipa Slavenskog. U Carevcevom orkestru harmoniku su svirali posle Voje Trifunovica,Djurica Cirkovic, Nenad Neša Micivic i Branimir Djokic.
Bora Janjic i Mijat Mijatovic, veoma poznati pevaci narodnih pesama pre Drugog svetskog rata, pevali su uz sopstvenu pratnju na harmonici. U to vreme harmonika nije bila instrument samo za narodnu muziku, vec su Mirko Shouc, Rafailo Blam i Petar Sam uspeshno svirali djez na harmonici.

16 basova
16 basova
Postovi: 27
Pridružio se: 06 Jul 2011, 01:30
PostPoslato: 18 Jul 2012, 20:49
Svaka cast decki a sto je sa nama u Hrvatskoj?? heheheheeh,ma šalim se odlicni ste sam vi pisite zanimljiva tema

Povratak na Harmonika na Balkanu i u svetu, istorija, vrste i tipovi harmonika

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

       
Zabranjeno je kopiranje tekstova sa Foruma. MuzikaHarmonike.com zadržava autorska prava nad svim tekstovima objavljenim na Forumu!
cron