Koju marku harmonike svirate – i zašto baš tu?

[Džoga]

E brate probao sam takvu kod Sase Amadeusa. Bas kao sto sam napisao. Jedino za ono za sta je Kuta koristi ozbiljna letva i da cuvas kicmu. Brzo to radi lagano je, lep balans, i zaobljen je ton, sa dobrim stimom i mikrofonom top. Ali na suvo nema sta da trazi. Imao sam Diwall, ozbiljniji prim ima i bolje radi. Postoji Bolji i laksi model Pigini Gold. Ona je 2+2 10,5 kg. Ali su naravno naduli cene u nebo. Ja sam ipak sebi bio uradio od sonsa prof1 preradu i bila je bruka harmonika. Binci ton, velika rupa u patosu i to ne moze da se poredi ali jbg.. preko 13 kg

Slazem se, Dise je inace Pigini brend za Skandinavsko trziste gde rade estetske korekture u vidu onih plavih i crvenih dekli, veoma kvalitetne i lakoradne harmonike, jako dobro rade ali bas kao sto je rekao Dallape na suvo nema sta trazi. Kicmu spasava i ima ton za letvu i jednostavno to je to.

Idalje se nalaze jeftino po inostranstvu ako znate gde i kako da trazite.

[sampionce]

Е па, ево сад долазимо до једне константе, ретке, коју сам и сам могао да закључим дугогодишњим радом --- лаган инструмент (условно речено), а моћан ”на суво” - неће да може.

[Koca]

Takav lagan instrument koji cak i dobro dihtuje kada se pusti meh (ne bitno za marku, a odnosi se i na prerade) moze da ima drugu tezinu a to je da se mora toliko pritiskati meh da se i on jako brzo izprazni da bi se dobio jaci ton. Bitno je i sa kojom lakocom izlazi ton tj koliko se mora veslati mehom, a ako se (obicno kod prerada) doda na brzaka slozena klavijatura e onda takav instrument postaje super tezak za sviranje i ako je na vagi laksi. O ovoj temi smo raspravljali pre nekih 4-5 godina, sada se ponavljamo, i ja isto smatram da lakoca ne ide pod ruku sa jakim tonovima narocito u basu gde se ocekuje i dubina osim snage. Borkova Bugari je specijalne izrade i kao takva dosta slabija tonski od predhodne Guerrini President i S.Soprani artist 6. Ali posto je dobio besplatno za rad reklame i dodavsi koju laksu kilu, i crni dizajn ona je Borku sada za mikrofon vrlo dobra.

[zex]

Naravno, sampionce i Koco, ali stvar je u balansu i nameni. Pod lakoradna upravo na to se misli - odlicna dihtacija, mekana klavijatura koja brzo vraca, lako javljanje tona.
Nekada, kada nije bilo struje, svi harmonikasi (osim Radojke) su svirali super maxime. Tada je bilo bitno da harmonika bude sto glasnija i sto kvalitetnije izradjena, jer se sviralo pod otvorenim nebom, na temperaturama ispod nule, kao i na velikoj vrucini. Nije bila bitna kicma, nego da se instrument cuje i da ne ide cesto kod majstora zbog puknutog perceta ili dirke. Kasnije, dolaskom ozvucenja, svi prelaze na organtonke. Nakon toga se pojavljuje guerrini, sa jakim marketingom - poklanjajuci harmonike poznatim harmonikasima, kao sad bugari koji dozivljava ekspanziju. Tu su i elektricne harmonike.
Naravno, sve ovo svi znamo, ali hocu da ukazem da se sve vreme odigrava nekakva evolucija. Sto zbog napretka tehnologije, sto zbog drugacijih namena instrumenata, a verovatno i trendova.