Malo o stimovanju harmonike
- accordionist
- Šef orkestra
- Postovi: 543
- Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Malo o stimovanju harmonike
Izvor: Knjiga o harmonici, Branislav Jovancic
Stimer otvara harmoniku, vadeci klinove koji drze ram meha za desnu i levu sasiju, iz njih vadi fasene koji su kopcama ucvrsceni u kabini. Graditelji harmonike su se pobrinuli za produktivan rad kod izrade, kontrole, stimanja i popravki ovog muzickog instrumenta. Osnovni delovi se ne lepe niti zakivaju, nego ucvrscuju tribovima, holsrafima ili kopcama unutar harmonike. Jezicci su zanitovani na plocice, koje su voskom zalepljene na fasen. Oni se kod skidanja redjaju prema redosledu kako su bili na fasenu. Najpre se ocisti prasina iz kabine harmonike, sa jezicaka i fasena. Jezicci se peru benzinom, stimaju i opet zalepe.
Stimanje se obavlja precizno na sluh, tako sto stimer prepozna ton sa jezicka, gde mu je mesto odnosno kako se zove. Jezicak se struze da bi u titranju imao visu frekvenciju, naime veci broj titraja u sekundi u hercima. Struganje jezicaka mora da bude precizno, radi se preciznim alatom kao sto je ostar, tvrd noz ili siljak kojim se struzu metalni listici jezicaka.
Postoji aparat za stimanje po imenu PETEPSON na koji se namesti plocica sa jeziccima, tada se na aparatu dotera zeljena frekvencija jezicaka, odredjena po njegovom mestu na fasenu ili imenu koje ima u oktavi. Skazaljka aparata pokazuje tacan broj herca koliko treba jezicak da titra kada se duva vazduh u njega. Onda se pritisne papuca, aparat duva vazduh na jezicak a on titra po svom stanju stimanja. Ukoliko nije zeljena frekvencija, onda se taj jezicak struze ali precizno i pazljivo, jer ne moze da se vrati na nizu frekvenciju ako se prestruze. Skazaljka aparata stane na doterane herce ako je jezicak dobro nastimovan. Posao stimanja je dug i precizan, trazi strpljenja i muzikalnosti.
Produktivnost rada moze povecati samo pravi majstor stimanja, koji bi utrosio manje rada a veci broj jezicaka nastimovao. Ekonomicnost rada ovde je prisutna, mora se stedeti materijal, jezicci, struja itd. Radionoca harmonika je rentabilna onda kada na vrednost ulozenih sredstava ostvari dohodak ravan ili veci od prosecna ulaganja u privredi i drugim delatnostima. Rucni rad se malo zamenjuje masinama kod izrade harmonike, jer se vitalni delovi rade manufakturno, a tezi sporedni delovi masinama, kao sto su: poklopci, poluge, dirke, dugmad, klapne, plocice itd. Fabrike razrade proizvodni proces, naucno organizuju posao, koriste masine gde je moguce.
Stari VOCI odnosno jezicci mogu biti dobri, samo ih majstor treba nastimovati. On sluh koristi pri prvobitnom redjanju, inace aparat precizno meri treptaje, da svaki jezicak ima vise 1,05946 herca od susednog nizeg jezicka, a visi ton od njega za toliko pak vise herca. Sluh se koristi za izmenu izlomljenog jezicka, kada se ne odlepljuju ostale plocice od fasene. Za stimere stara harmonika moze imati dobre jezicke pa ce uraditi kvalitetnu reglazu.
Stimer otvara harmoniku, vadeci klinove koji drze ram meha za desnu i levu sasiju, iz njih vadi fasene koji su kopcama ucvrsceni u kabini. Graditelji harmonike su se pobrinuli za produktivan rad kod izrade, kontrole, stimanja i popravki ovog muzickog instrumenta. Osnovni delovi se ne lepe niti zakivaju, nego ucvrscuju tribovima, holsrafima ili kopcama unutar harmonike. Jezicci su zanitovani na plocice, koje su voskom zalepljene na fasen. Oni se kod skidanja redjaju prema redosledu kako su bili na fasenu. Najpre se ocisti prasina iz kabine harmonike, sa jezicaka i fasena. Jezicci se peru benzinom, stimaju i opet zalepe.
Stimanje se obavlja precizno na sluh, tako sto stimer prepozna ton sa jezicka, gde mu je mesto odnosno kako se zove. Jezicak se struze da bi u titranju imao visu frekvenciju, naime veci broj titraja u sekundi u hercima. Struganje jezicaka mora da bude precizno, radi se preciznim alatom kao sto je ostar, tvrd noz ili siljak kojim se struzu metalni listici jezicaka.
Postoji aparat za stimanje po imenu PETEPSON na koji se namesti plocica sa jeziccima, tada se na aparatu dotera zeljena frekvencija jezicaka, odredjena po njegovom mestu na fasenu ili imenu koje ima u oktavi. Skazaljka aparata pokazuje tacan broj herca koliko treba jezicak da titra kada se duva vazduh u njega. Onda se pritisne papuca, aparat duva vazduh na jezicak a on titra po svom stanju stimanja. Ukoliko nije zeljena frekvencija, onda se taj jezicak struze ali precizno i pazljivo, jer ne moze da se vrati na nizu frekvenciju ako se prestruze. Skazaljka aparata stane na doterane herce ako je jezicak dobro nastimovan. Posao stimanja je dug i precizan, trazi strpljenja i muzikalnosti.
Produktivnost rada moze povecati samo pravi majstor stimanja, koji bi utrosio manje rada a veci broj jezicaka nastimovao. Ekonomicnost rada ovde je prisutna, mora se stedeti materijal, jezicci, struja itd. Radionoca harmonika je rentabilna onda kada na vrednost ulozenih sredstava ostvari dohodak ravan ili veci od prosecna ulaganja u privredi i drugim delatnostima. Rucni rad se malo zamenjuje masinama kod izrade harmonike, jer se vitalni delovi rade manufakturno, a tezi sporedni delovi masinama, kao sto su: poklopci, poluge, dirke, dugmad, klapne, plocice itd. Fabrike razrade proizvodni proces, naucno organizuju posao, koriste masine gde je moguce.
Stari VOCI odnosno jezicci mogu biti dobri, samo ih majstor treba nastimovati. On sluh koristi pri prvobitnom redjanju, inace aparat precizno meri treptaje, da svaki jezicak ima vise 1,05946 herca od susednog nizeg jezicka, a visi ton od njega za toliko pak vise herca. Sluh se koristi za izmenu izlomljenog jezicka, kada se ne odlepljuju ostale plocice od fasene. Za stimere stara harmonika moze imati dobre jezicke pa ce uraditi kvalitetnu reglazu.
Re: Malo o stimovanju harmonike
Jel??accordionist napisao: ↑17 Nov 2018, 22:14 Izvor: Knjiga o harmonici, Branislav Jovancic
Ukoliko nije zeljena frekvencija, onda se taj jezicak struze ali precizno i pazljivo, jer ne moze da se vrati na nizu frekvenciju ako se prestruze.



Ne znam ko je Branislav Jovancic ali sudeci po ovom tekstu, covek je napisao mnogo ali malo pametno. Sigurno 70% toga sto sam procitao moze - a i ne mora ili uopste nije tacno.
Koga interesuje, lako moze da nadje na ovom forumu pregrst kvalitetnih informacija u vezi stimovanja.
Re: Malo o stimovanju harmonike
S obzirom na prirodu jezika (pisanja) stice se utisak da je u pitanju (samo!) prevod.
A da se na ovom forumu moze nauciti BOLJE nego iz bilo koje knjige - APSOLUTNA i jedina je istina!
A da se na ovom forumu moze nauciti BOLJE nego iz bilo koje knjige - APSOLUTNA i jedina je istina!
Re: Malo o stimovanju harmonike
Izgleda da nije objasnio sta podrazumeva pod tim Prestruze. U sustini ako par herca se pogresi može se spustiti slazem se.
- accordionist
- Šef orkestra
- Postovi: 543
- Pridružio se: 01 Jan 1970, 01:00
Re: Malo o stimovanju harmonike
U pravu ste. Generalno ima dosta propusta u spomenutoj knjizi ali smatrao sam da neki tekst moze biti interesantan
Prvo izdanje knjige je iz 2002. godine, a drugo iz 2008. i stampano je u svega sto primeraka tako da nema mnogo primeraka ove knjige. Inace Branislav Jovancic je magistar ekonomije i predavao je predmete vezano za ekonomiju u Visoj tehnickoj skoli u Nisu.

Re: Malo o stimovanju harmonike
Samo u izuzetnim situacijama ako je neko previse podigao visoku pikolicu da skoro je prebacio nekih pola tona (red velicine nekih 10-ak hz ne znam tacno) onda je dosta stanjio perce, pa na to jos se tanji da se vrati i onda to perce zavija nema konstantnu intonaciju pa je neupotrebljivo.
Ali ipak nije lepo i jasno napisano u tekstu pa moze da se stvori utisak da ce svako spustanje ili prestimavanje na zeljenu fregvanciju unistiti sve tonove, sto je apsurd.
Ali ipak nije lepo i jasno napisano u tekstu pa moze da se stvori utisak da ce svako spustanje ili prestimavanje na zeljenu fregvanciju unistiti sve tonove, sto je apsurd.
Re: Malo o stimovanju harmonike
Veliki pozdrav za sve dobre ljude pogotove ove koji na forumu koji imaju znanje i nesebichno pomazu svojim savjetim svima redom.
Ako moze krato pitanje na pocetku ove teme u tekstu o stimovanju harmonike navedeno je u djelu teksta " Najpre se ocisti prasina iz kabine harmonike' obzirom da sam skoro otvorio svoj Hohner Atlantic de luxe IV i vidjeo da ima malo prasine unutar molim mali savjet kako na najbolji i nasigurniji nachin odstraniti tu prasinu a da se nesto neodsteti
Unaprijed hvala
Ako moze krato pitanje na pocetku ove teme u tekstu o stimovanju harmonike navedeno je u djelu teksta " Najpre se ocisti prasina iz kabine harmonike' obzirom da sam skoro otvorio svoj Hohner Atlantic de luxe IV i vidjeo da ima malo prasine unutar molim mali savjet kako na najbolji i nasigurniji nachin odstraniti tu prasinu a da se nesto neodsteti
Unaprijed hvala
Re: Malo o stimovanju harmonike
Не компликуј друже... (ионако је у конструкцији хармонике све (пре)компликовано)... поједностави!
Четкицу за зубе у руке (да да, четкицу за зубе) и скидај прашину и нечистоће. Механички.
Ако треба и више (рђа, ово оно...), онда други метод.
Четкицу за зубе у руке (да да, четкицу за зубе) и скидај прашину и нечистоће. Механички.
Ако треба и више (рђа, ово оно...), онда други метод.
Re: Malo o stimovanju harmonike
Ma da ne diraj prasina se tu blago i zalepila, pa ces je ubaciti direktno u fasenu kroz patos. To se radi prilikom skidanja klavijature. Npr na dnu klavijature koja nije 10-ak god skidana ima naslaga kao ping pong loptica i natalozi se sve na dnu grifa ispod zadnje 1-2 dirke.
Re: Malo o stimovanju harmonike
Hvala lijepa na vasim odgovorioma volio bih da znam kako da ubacim sliku da bi bilo jasnije o chemu se radi ma nije to puno to je par praski koje se vide ali ja ih nesmije ni dohvatiti
Naveo sam vec da sam samouki amater i da nisam 30 godina bio u posjedu harmonike ovo je prvi put nakon tog vremena a za mene i nepoznat Hohner ataltnic de luxe IV pa sam na nagovor prijatelja jer nam nije bilo jasno da sa zadnje strane nema igli (pinova) koji drze harmonku fiksno zatvorenom otvorio harmoniku ali sam se bio zestoko pokajao jer nisam znao da je zatvorim ali hvala bogu shvatio sam na kraju na koji nachin i vise je nebih otvorio nema tih para jedino ako bude morala ici na servis pa neka je otvara majstor i koji ima znanje oko toga
Nadam se da ce ovaj link raditi posto neznam drugi nachin da postavim sliku
https://pin.it/7ghnDWYFE
Veliki pozdrav
Naveo sam vec da sam samouki amater i da nisam 30 godina bio u posjedu harmonike ovo je prvi put nakon tog vremena a za mene i nepoznat Hohner ataltnic de luxe IV pa sam na nagovor prijatelja jer nam nije bilo jasno da sa zadnje strane nema igli (pinova) koji drze harmonku fiksno zatvorenom otvorio harmoniku ali sam se bio zestoko pokajao jer nisam znao da je zatvorim ali hvala bogu shvatio sam na kraju na koji nachin i vise je nebih otvorio nema tih para jedino ako bude morala ici na servis pa neka je otvara majstor i koji ima znanje oko toga
Nadam se da ce ovaj link raditi posto neznam drugi nachin da postavim sliku
https://pin.it/7ghnDWYFE
Veliki pozdrav