Dallape - "стари" штим

[sampionce]

Уз најлепше жеље, добар имунитет, и пун мех "масног" бакшиша желим свим члановима форума успешну и "кратку" нову годину, а најпре оснивачу истог Влади Веселиновићу, без кога сва ова наша едукација и размена не би била могућа!

За почетак ове годинице, имао бих и питање за колеге... ("испао" ми је из сећања податак, давно беше рад са тим):

На колико "разлаза" (у центима) је био штимован Виолин регистар на старим (Буца, Радојка, итд.) Далапама?
И... Ко је "био горе а ко доле"?

[Džoga]

Ja cu samo reci svima takodje jer nemam sta da dodam

Moja dallape je prethodno bila u vlasnistvu Baneta Milutinovića, a probao sam i dallape od Buce Jovanovica obadve koje su trenutno sticajem okolnosti kod poznatog muzicara Zorana Vlajica doduse samo jedna.

Buca je 70tih godina trazio da mu se odradi harmonika koja je imala konstrukciju i tonove kao ona iz 50tih znaci kalajne, isto je tako i kod Radojke, bitan faktor je prvo taj model harmonike i taj čuveni kalajni ton zvan zmijska glava. On je nasao tonove a Amleto mu je napravio to i izasao u susret. A 50tih i pocetkom 60tih je svirao originalnu pravu staru dallapu.

Da se razumemo i Radojki i Buci pravljena je preteča modela 993/a sem sto je Radojki uradjena sa manje basova i njenim sistemom ali su tonovi oni koji sam gore baveo.

Ja nisam majstor ali znam donekle istoriju jer smatram da svaki muzicar treba znati istoriju svog instrumenta. Znam samo da su svi ti instrumenti napravljeni tako da budu neunistivi sto dokazuje cinjenica da su oni potopili tonove u odredjenu tecnost gde se postavljao poseban nanos ugljenih cestica da se dobije na tvrdoci tona po nivou radnog alata (53-56 rokvela). Sad mozete samo da se zapitate zasto se dalapa "ne moze rastimovati".

Najgore je sto danas svako ko ima stimer aparat i malo alata je majstor za tonove i stimuje. Licno su mi razni drugari i majstori rekli da na dalapi nije bitan stim koliko je bitan odnos izmedju soprana i clarineta u tremolu, to ce pravi stimer napraviti na svoje. Danas sve vise i vise vidjam instrumente ekstra nastimovane ali se guse haos... Pravi stimer i majstor iz perspektive mene sviraca mora nastimovati instrument tako da se najbolje dobije na dihtaciji na stimu i ravnomernosti jacine leve i desne ruke.

Ja opet kao muzicar garantujem da i kod Buce i kod Radojke ima razlike u centima i da nijedna dalapa nije isto nastimovana cak i iz fabrike i to je ono sto majstor treba da donese kada stimuje instrument....

Otisao sam sa teme u Madagaskar ali nadam se da sam uspeo da prenesem jasnu poruku

[dugmetarac78]

Ovako. Dugo je bio popularan štim takozvani tri četvorke. Znači 444Hz osnova, to ne pričam napamet nego iz dugogodišnjeg iskustva i kao svirač i kao neko ko je kao klinac jurio i smarao tadašnje majstore (Čika Miju Kravljanac, pokojnog Đorđa Vekić za kojega je čika Mija i štimao harmonike i tako dalje ima ih dosta) Ljudi su radili taj štim sa 444 u onovi pa onda sopran podizali po želji ili po tome kakvi su tonovi, ako su malo slabiji veći šveb je bio da se "zavara" taj nedostatak snage, Radi se padajući tremolo što znači da ne može biti isti na najnižem i najvišem zonu, jer visoki tonovi puno više tremoliraju (titraji u sekundi) Išlo se čak i u + 4Hz ...Da četiri hertza pa sve manje, kad se odradi šablonski, dorađuje se na uvo, jer nemože štimerom da se postigne ono što ljudsko uvo čuje (zbog toga postoje i algoritamski i linearni potenciometri za audio uređaje, jer uvo čuje algoritamski) ali to je druga tema. Znači to je neki taj standard mada sam i sam una stolu imao neke dallape i sa švebom preko tih početnih 4 HZ, ali to je već preterano, nisam za ravan štim nikako, ali i preterivanje nije dobro, znači ravan štim unisono, presno nedokuvano nikako, previše šveba----krv na uši. Vesela novaaaaaa!

[Koca]

Svima nek je vesela 2025.g.
Ako se prica o 3+1 harmonikama i Dallape i Guerrini... itd. su imali pdajuci sveb, ja gde sam merio nije manje od 5 hz (pa i 6) razlike ali je to sve Dugmetarac vec objasnio. Sopran je gore Sampionce a klarinet dole. Ako postoji izdvojen sopran i na njemu se nesto svira niskim tonovima ili gornjim dirkama kako ko gleda, on ne stimuje sa basovima koliko je to mnogo izrazeno, to je uktarko sustina. Sam za sebe violin prolazi, ali bandon i kombinacije sa basonom su uzas.

[dugmetarac78]

Kočo samo da dodam na to što si rekao, tako je sve ...jedino na originalnim dallapama koje nisu budžene i nisu prepravljani registri, (pišem o organtonkama) Sopran i klarinet su vani kao što znamo, samo je sopran podignut, a za kombinacije se koristio klarinet, tj. onaj koji nije podizan, osim u registrima Master, violin, musette, akkordeon. gde su korišteni i sopran i klarinet. Zato Na organtonki bandoneon UBICA, i na gverinkama koje nemaju izvedene sve redgistre su preopravljali onaj "mutavi" kabinski band u ovaj dallapski, ili one koje imaju na njima se taj registar zove SAX (znam da ti to znaš) ali neko ko ne zna možda mu posluži info.

[sampionce]

Е, хвала другари!
Нисам ни сумњао да сам се обратио на праву адресу...

Елем, мало ме ови херцови, да простите - зајебуцкују.
Јасно ми је све што сте написали, и падајући, и сопран напољу ”с гуза”, тј. горњи...

На мом штимеру има једна добра ствар, а то је да показује одступање од задате фреквенције (и) у центима (поред херца), и то је одлична ствар.
Да појасним...

Уколико гледамо да штим буде ”раван”, логично, фреквенција код сопрана и кларинета треба да је иста. Е сад, показало се да тај штим (пре)често ”не пије воде”, и ја своје инструменте штимујем да сопран иде +1 цент, а пиколо +2 цента, тј. ”да рези” (јес јес, као добар расо!) као код Павкета, па кад матори свира са орган регистром у највишим октавама а оно трну зуби.

Зашто цент?
Па, стога што је он равномеран, тј. 1 цент за Ф1 и А4 ће и даље бити 1 цент, а у херцима то ”бежање” мож’ да буде иха-хај (и преко 15 херца за највише пиколице), зар не?

Па сад, у вези са центовима и херцовима... кол’ко вам то дође цента ”бегајући горе” сопран у комбинацији виолине код миле нам тета Радојке, илити мајстор-Буце??

[Džoga]

Kočo samo da dodam na to što si rekao, tako je sve ...jedino na originalnim dallapama koje nisu budžene i nisu prepravljani registri, (pišem o organtonkama) Sopran i klarinet su vani kao što znamo, samo je sopran podignut, a za kombinacije se koristio klarinet, tj. onaj koji nije podizan, osim u registrima Master, violin, musette, akkordeon. gde su korišteni i sopran i klarinet. Zato Na organtonki bandoneon UBICA, i na gverinkama koje nemaju izvedene sve redgistre su preopravljali onaj "mutavi" kabinski band u ovaj dallapski, ili one koje imaju na njima se taj registar zove SAX (znam da ti to znaš) ali neko ko ne zna možda mu posluži info.

Evo zivi primer, prethodni vlasnik je na mom Profesionalu imao "mutavi" bandon takozvani mala kabina+kabina, pa je izveo to sa kombinacijom kabina+clarinet, medjutim iako je jedno resio ostalo je to da nemam kombinaciju clarineta i pikole (Oboa valjda) vec imam sopran i pikolu (Flute valjda) malo mi to ide na zivce al dobro

[Koca]

Sad tu ima raznih naziva registara. Ja sam pisao uopste za 3+1 a svirao sam godinama valjda 8 godina Superior 4 koncepcijski 3+1 kao Organtone ali imala je i svebovan Bandon i ravni Sax a takodje i posebne registre clarinet i sopran i ta prica je vezana bila za Guerrini superior 4. Dugmetara Organtone nema sopran ni svebovani bandon kao registar ako se dobro secam. A ima tu i nekih razlika u imenima registara. Sustinski se oko nacina stimovanja slazemo.

[dugmetarac78]

Е, хвала другари!
Нисам ни сумњао да сам се обратио на праву адресу...

Елем, мало ме ови херцови, да простите - зајебуцкују.
Јасно ми је све што сте написали, и падајући, и сопран напољу ”с гуза”, тј. горњи...

На мом штимеру има једна добра ствар, а то је да показује одступање од задате фреквенције (и) у центима (поред херца), и то је одлична ствар.
Да појасним...

Уколико гледамо да штим буде ”раван”, логично, фреквенција код сопрана и кларинета треба да је иста. Е сад, показало се да тај штим (пре)често ”не пије воде”, и ја своје инструменте штимујем да сопран иде +1 цент, а пиколо +2 цента, тј. ”да рези” (јес јес, као добар расо!) као код Павкета, па кад матори свира са орган регистром у највишим октавама а оно трну зуби.

Зашто цент?
Па, стога што је он равномеран, тј. 1 цент за Ф1 и А4 ће и даље бити 1 цент, а у херцима то ”бежање” мож’ да буде иха-хај (и преко 15 херца за највише пиколице), зар не?

Па сад, у вези са центовима и херцовима... кол’ко вам то дође цента ”бегајући горе” сопран у комбинацији виолине код миле нам тета Радојке, илити мајстор-Буце??

Da razrešimo misteriju, centi su deo hertza kao nad bi (evo plastičan primer) 1 dinar podelio na 100 para. Samo to je u HZ odnos drugačiji, tj. Po nekoj osnovi 1Hz =4 centa, s ti da je hertz promenjive vrednosti nije stabilan kao dinar nego mu se sa pomeranjem visine tona menja i vrednost ali neznatno. A prijatelju taj jedan cent, verovatno si drugačije mislio, nema trika ni uva ni štimalice koja će ga ukrotiti niti čuti, jer kako menjaš intenzitet razvlačenja harmonike tako i frekvencija oscilira gore -dole, U nižim oktavama koje manje tremoliraju, nekad ni Hz se ne čuje na prvu ako je malo "pobegao neki ton, recimo violin reg ton G2 je švebovan na +2 a F2 na +3, nema trika u svirci da to neko primeti.

[sampionce]

Ма, потпуно се слажем дугметарац, докторски си ово објаснио.

Шта сам хтео да кажем, јесте да +1 цент (иако се у доњим октавама слабије чује тај ”разлаз”) остаје 1 цент за све тонове, и да тако штимујући (ебига, тако ми се показало у пракси) даје добар резултат на крају. И као што написах, +2 за пиколо.
Уосталом, пробајте... не претендујем да ”откривам рупу на саксији”.